Пређи на садржај

Црква Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Рођења Пресвете Богородице
Црква Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору, улаз у цркву
Опште информације
МестоИвковачки Прњавор
ОпштинаГрад Јагодина
Држава Србија
Време настанка1832.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
www.zaprokul.org.rs/LKP/Kragujevac/zavod_za_zastitu_spomenika_kulture.html

Црква Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору, насељеном месту на територији града Јагодине, припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе, одлуком Владе Републике Србије број 633-7571/2005 од 1. децембра 2005. године.[1]

Црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице налази се уз клисуру кроз коју протиче Жупањевачка река. Према предању подигнута је у време кнеза Лазара. Више пута је паљена и обнављана. Президана је каменом и омалтерисана малтером од креча, жутог песка. Скромних је димензија са припратом, наосом и олтарском апсидом. Трансепт се северно и јужно завршава неразвијеним певничким просторима, док је у кровном делу нешто наглашенији. На пресеку наоса и трансепта уздиже се са унутрашње стране кружни, а са спољашње стране осмоугаони тамбур са куполом. Припрата на северном и јужном зиду има по две плитке нише лучно засведене.

Олтарска апсида је полукружна са полукалотом. Према иконостасу се завршава источним травејом, проскомидијом и ђакониконом. На апсиди се налази лучно засведени мањи једноделни прозор, као и на певницама, на којима су прозори веома уски. Под је првобитно био дашчани а потом је замењен каменим, осим на месту гроба на јужној страни припрате. Стари иконостас је због дотрајалости замењен новим на који су по истом распореду враћене иконе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Црква Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 07. 1. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Лазар Мирковић, Археолошки споменици и налазишта у Србији, II Централна Србија, Београд 1956., 170

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]