Црква Рођења Светог Јована Крститеља (Вучје)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црква Рођења Светог Јована Крститеља
Crkva Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, Vučje, Leskovac, b03.JPG
Основни подаци
Тип православна црква
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Епархија нишка
Оснивање 19321936
Оснивач Породица Теокаревић
Посвећен Рођењу Светог Јована Крститеља
Локација
Место Вучје
Држава  Србија
Координате 42°51′17.9586″N 21°54′49.0828″E / 42.854988500° СГШ; 21.913634111° ИГД / 42.854988500; 21.913634111
Црква Рођења Светог Јована Крститеља на мапи Србије
Црква Рођења Светог Јована Крститеља
Црква Рођења Светог Јована Крститеља
Црква Рођења Светог Јована Крститеља на мапи Србије

Црква Рођења Светог Јована Крститеља налази се на око километар од Вучја, јужно од Лесковца, на обронцима Кукавице. Дело је познатог руског архитекте и професора Григорија Самојлова.

Историја[уреди]

Према неким изворима, саграђена је на месту где је некада била средњовековна црква, задужбина српских јунака из турског доба Николе Скобаљића. Ту цркву срушили су Турци, али се српски народ, према предању, и даље окупљао на њеним остацима, одржавајући тако своју веру и дух у време ропства под Турцима. То је био један од мотива породице Теокаревић, познатих индустријалаца који су током друге половине 19. и прве половине 20. века развијали текстилну индустрију у овом делу Србије, да на истом месту подигну нову цркву. Грађевину специфичне лепоте, завршену 1938. године, неки сврставају у најзначајније примере међуратне црквене архитектуре код нас.

Црква је освећена 7. јула 1938. године, на празник Рођења Светог Јована Крститеља, који је и слава Вучја. Освећењу цркве присуствовао је велики број људи, међу којима краљев изасланик и министар правде, а чинодејствовале су владике Јован и Венијамин. Са посебним поштовањем окупљени народ дочекао је удовицу Мите Теокаревић, Василију - Вану, ктиторку храма. Поводом освећења цркве писану поруку послао владика Николај Велимировић. Видео запис са освећења цркве чува се у Југословенској кинотеци. Као пројектант цркве у Вучју, Самојлов је одликован орденом Светог Саве V реда.[1] Освећењу цркве присуствовало је 20.000 људи. Међу присутнима су били: министар правде и изасланик Вардарске бановине, писмено јој се обратио владика Николај Велимировић а чинодејствовали су владике Јован и Венијамин.[2]

Архитектура и унутрашњост[уреди]

Остварење архитекте Самојлова, потомка козачке породице која је после Октобарске револуције нашла уточиште у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, чини веома успешан склад са природом - кањоном Вучјанка и падинама планине Кукавице. Камен од кога је црква сазидана потиче са ове планине, посебног је квалитета и веома је погодан за различите намене у грађевинарству. Самојлов је сам осликао иконостас, а његов потпис се може видети у доњем десном углу на северним и јужним дверима. Првобитни фрескопис је радио такође Рус, Петар Сухачев. Он је живописао цркву на мермерном малтеру у стилу руског барока. Међутим, због старости и небриге, данас је од тог првобитног фрескописа остала само ктиторска фреска, која се налази изнад портала са унутрашње стране.[3]

Фрескопис је опет рестауриран и делимично насликан нови током 2013. године, а радила га је иконописачка радионица “Лазарус” у секо техници.[3]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]