Црква Сан Аполинаре Нуово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Сан Аполинаре Нуово
Sant'Apollinare Nuovo
Ravenna, sant'apollinare nuovo, ext. 01.JPG
Светска баштина Унеска
Званично име Црква Сан Аполинаре Нуово
Место Равена, Италија Уреди на Википодацима
Координате 44°25′00″ СГШ; 12°12′16″ ИГД / 44.4167° СГШ; 12.2044° ИГД / 44.4167; 12.2044
Критеријум културно добро: i, ii, iv
Референца 788
Упис 1996 (20. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/788

Црква Сан Аполинаре Нуово (итал. Basilica di Sant'Apollinare Nuovo) важан је ранохришћански споменик у италијанском граду Равени. Она је заједно са седам других споменика уписана на UNESCOсписак места светске баштине у Европи 1996. године под именом: "Ранохришћански споменици и мозаици у Равени". Базилика је описана као "изврстан пример ранохришћанске базилике у којој екстеријер и ентеријер графички илуструју спој западног и источног стила украшавања касног 5. и раног 6. века. То је једна од најважнијих зграда из овог раздобља, од пресудног културног значаја за европску сакралну уметност".

Историја[уреди]

Почетком 6. века изградио ју је остроготски краљ Теодорик I као капелу у оквиру своје краљевске палате (што наводи Liber pontificalis). Како је Теодорик био аријанац, црква је 504. године посвећена као аријанска.[1]

Након што су Равену заузели Византинци, претворена је у хришћанску цркву, а цар Јустинијан I ју је 561. преименовао у Sanctus Martinus in Coelo Aureo ("Свети Мартин на златном небу"), посветивши је Светом Мартину Турском, познатом непријатељу аријанства. Верује се да су тада пребрисани и уништени мозаици који су приказивали Теодориков аријански двор. Према каснијој легенди, неке од мозаика уништио је и папа Гргур I јер је њихова "златна величанственост" одвраћала вернике од молитве. Поновно је преименована 856. године када су у њу пренесени остаци Свете Аполинарије, по којој је добила име.

Кампанил (самостални звоник) с бројним полукружним прозорима подигнут је у 9. веку. Оштећена је за време Првог светског рата, након чега је детаљно обновљена.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Study of mosaics in Santa Cecelia, Eulalia and Agnes, San Apollinare Nuovo, Ravenna[мртва веза], 2010. (на језику: енглески) Преузето 14. марта 2012.

Литература[уреди]

  • Antonio Paolucci, Ravenna, an art guide, Ravenna: Edizioni Salera (1971)

Спољашње везе[уреди]