Црква Свете Петке у Врању

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црква Свете Петке
Храм Свете Великомученице Параскеве
Crkva Svete Petke u Vranju2.jpg
Улаз у цркву
Основни подаци
Тип црква
Локација
Место Врање
Држава Србија

Црква Свете Петке позната је и као Крстата џамија и налази се у близини Белог моста у близини Врањске реке. Датира из XIII века као средњевековна српска црква. За време Турака, црква је претворена у џамију тако што је дограђен минарет, али су Турци оставили крст, па је народ прозвао Крстата џамија.[1] Након ослбођења Врања, устаници су порушили осам џамија у граду, а међу њима и ову. ускоро је на рушевинама саграђена црква Свете Петке.

Историја[уреди]

Невелика црквица посвећена Светој великомученици Петки Трнови налази се у врањском насељу Тулбе, поред Врањске реке, у близини Белог моста (моста љубави).

Црква Свете Петке Трнове , према предању, саграђена је у Врању, у раном средњем веку. Темељи испред цркве , који су од камења потичу из 13. века и под заштитом су државе. Након освајања Врања од стране Турака , црква је проширена, јер су се касније у том делу вароши населили најбогатији Турци – аге и бегови. Одлучили су да саграде џамију на зидинама православне богомоље. Када су почели да граде минарет, што би дању саградили, ноћу би се само срушило. Један од виђенијих Турака предложио је да се у зидине утисне крст и да виде шта ће се тада десити. Када су утиснули крст у зид, од тада се више ништа није срушило. Саградили су џамију која се до дана данашњег код Врањанаца назива Крстата џамија. Постојала је све до 1878. године када је Врање ослобођено од Турака. Тада су српски устаници порушили чак осам џамија у граду, а међу њима и ову. Убрзо је на рушевинама саграђена црква Свете Петке, много мања од првобитне, чак једна од најмањих у Србији.

Постоје и записи који говоре о томе да негде у зидинама постоје мошти неког од светаца, па је због тога толико благодатна. Наравно, као и свака прича, и ова има неколико верзија. По једној четири минарета постављена су тако да чине крст. По другој, што звучи невероватно, на врх минарета је постављен крст. Највероватнија је ипак ова која каже да је у основу утиснут крст и да је касније градња текла без проблема.

Велики петак[уреди]

Црква Света Петка није необична само по својој историји. Највећи број верника овде се не окупља на Свету Петку, већ на Велики петак. Кажу да је и то заслуга Турака. Петак је дан када се они одмарају, а Срби су тај дан користили да дођу у своју некадашњу цркву, рачунајући да их Турци неће дирати на свети дан. Тако је остало и до дана данашњег па више хиљада људи из Врања и околине прође кроз цркву Свете Петке Трнове на Велики петак, да прими дар Божји - миропомазање, освећену водицу, поклони се икони распећа и умије и попије воду са чесме у дворишту. У тишини се улази у омању црквицу где се целива икона и врши миропомазање од стране свештеника врањске Епархије. Када се изађе из цркве, други свештеник ошкропи вернике свећеном водицом три пута. Целива се молитвени крст у његовим рукама, крсти се и креће двориштем кружно с лева на десно. Након тога прилази се у челу невеликог дворишта икони Распећа Христовог , где се целива и клања. Људи доносе и остављају разне дарове, једни за оздрављење својих најближих, а други за здравље укућана. Након остављања дарова, кружи се до чесме где се пије вода и умива лице. Након тога се пале свеће за живе и мртве и излази из црквице.

Чудотворна вода[уреди]

Воду са овдашње чесме верници сматрају чудотворном и лековитом. Они који су је пробали тврде да помаже бољем виду. Због тога је овде сваке године све више људи. Са страхопоштовањем се међу верницима препричава предање по коме се, у турско време, у некој богатој српској породици у Призрену разболео син јединац. Несрећне родитеље је неко посаветовао да момка пребаце до Врања и доведу у Крстату џамију. Саветовао им је да пољуби дрвени стуб у дворишту. Урадили су све како им је речено, а исцрпљени младић је легао на камен и заспао. Када се после два сата пробудио тражио је од мајке воде, а онда скочио на ноге и узвикнуо: “Мајко, ја сам оздравио”!

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Mladenović, I. „Crkve i manastiri u Vranju sve više mame turiste”. Južne vesti. Južne vesti. Приступљено 24. 4. 2017. 

Литература[уреди]

  • Ката Тасић (служитељка у цркви)

Спољашње везе[уреди]