Црква Свете Петке у Кумареву

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Црква Свете Петке у Кумареву
Стара црква (лево) и нова црква (десно)
Опште информације
Место Кумарево
Општина Лесковац
Држава  Србија
Врста споменика Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ниш
Адреса Добричка 2. 18000
Званични веб-сајт

Црква Свете Петке у Кумареву, месту у општини Лесковац, први пут се спомиње 1516. године у турском попису села. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Историјат[уреди]

Прва кумаревска црква посвећена Светој Петки била је малих размера, свега 18 метара у дужини, 6 метара у ширини и 4 метара у висини. То је због тога што Турци хришћанима нису дозвољавали да граде висока здања, поготово не она религијског типа. Стога, то што је Кумаревска црква укопана није никакав изузетак. Сличан пример је и касније изграђена лесковачка Црква Оџаклија. Много касније, 1933. године, поред старе цркве Свете Петке изграђена је истоимена нова, већа црква, али је код мештана и даље опстало веће интересовање за мању цркву. За цркву се зна откад се зна и за само село Кумарево. Према подацима из турских дефтера, први попис села потиче из 1516. године, када се први пут спомиње црква. Око тог датума би требало тражити и настанак цркве.[1]

Архитектура[уреди]

И дан данас се религијски култови изводе у старој цркви, чиме верници изражавају највеће поштовање за Св. Петку. Црква је сазидана од речног камена и има четири прозора и троја врата. Уз цркву је округла олтарска апсида, а на западу цркве је пронаос. Кров је прво био покривен шиндром, а касније камен плочама, да би на крају био покривен ћирамидом. На улазу постоји портал и у њему лик Св. Петке.

Најстарија икона у цркви је управо она коју је калуђер донео са згаришта поменутог манастира у Г. Слатини, а стале иконе настале су 1846. године. Треба споменути и један запис на полеђини иконе Св. Петке исписан у част Краља Милана и престолонаследника Александра приликом посете цркви 1894. године. Звонара није било за време Османског владања, па је за оглашавање на молитву коришћено клепало као и у другим оближњим црквама. Звонару су Срби изградили тек након ослобођења 1881. године.

У археолошким истраживањима се до сада зна да је у дворишту цркве нађено неколико камених стубова за које се верује да су била са светог здања, али због обуставе истраживања порекло и време настанка ових стубова остају неразјашњени.

Легенда[уреди]

Судбина цркве Св. Петке кумаревске тесно је везана за некадашњи манастир Св. Николе у Горњој Слатини који су Турци запалили након напада на њега и обесили 12 калуђера. Један калуђер који је остао жив, нашао је у згаришту икону Св. Петке која је и након попале била врло мало оштећена и један гвоздени крст. Легенда каже да су се Слатинчани након немилих догађаја пребацили преко Мораве до места Језериште где су основали село које су назвали Кумарево. Ту је пободен гвоздени крст и ту су изградили цркву.

Црква Св. Петке у Кумареву је веома поштована код верника широм региона који верују у њене исцељивачке способности. Постоје многа казивања људи о томе како је помогла Св. Петка у исцељивању болести. Такође, бабе-врачаре често упућују људе које дођу код њих да нађу лек у кумаревској цркви. Црква је посећена уочи великих празника, а најпосећенија је у време Белог Петка, првог петка после Васкрса. [2]

Референце[уреди]

  1. ^ Епархија нишка
  2. ^ Ђорђевић Д. (1995), Црква Света Петка кумаревска 14. октобра, Лесковачки зборник, XXXV, УДК: 398.32 (497.11)

Спољашње везе[уреди]