Црква Свете Тројице у Доњој Трешњици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Свете Тројице у Доњој Трешњици
Crkva Sv. Trojice, Donja Trešnjica 092.jpg
Црква Свете Тројице
Опште информације
МестоДоња Трешњица
ОпштинаМали Зворник
Држава Србија
Време настанкапре 1844. обновљена 1852.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеВаљево
АдресаМилована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Црква Свете Тројице у Доњој Трешњици, насељеном месту у општини Мали Зворник, подигнута је пре 1844. године, обновљена 1852. године, припада Епархији шабачкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1][2]

Потврду да је у атару села Доња Трешњица и раније постојала богомоља јесу темељи некадашње манастирске цркве на брду Тисовац. Судбина манастира није позната и нема забележених трагова о његовом постојању и судбини.

Изглед цркве[уреди]

Црква у Доњој Трешњици подигнута је као грађевина која има основу триконхоса са пространом олтарском апсидом и широким и високим централним простором. Црква је покривена поцинкованим лимом, али нагиб кровних равни указује да је у свом аутентичном изгледу била покривена шиндром по угледу на цркве брвнаре. Изнад припрате је подигнута галерија, док је зид који дели наос од припрате има три лучна отвора, средишњи највећи и два бочна врло узана, од којих северни води у простор у коме су смештене дрвене степенице за галерију. Изнад припрате је равна таваница, док је наос засведен полуобличастим сводом. Олтарски простор је одељен од наоса нижом дрвеном иконостасном преградом са иконама новијег датума. Оригинална преграда није сачувана па се не зна како је изгледала и до које висине је досезала.

Спољашњост храма је без украса са изузетком западне фасаде која има четири плитке нише и три мања прозорска отвора. Фасаде су омалтерисане и окречене у бело. Монотонију осталих зидних површина разбијају четири мање монофоре и јужни портал, сви лучно засведени. Комбинација дрвеног крова и зидова од тврдог материјала сврставају ову цркву у мању групу сачуваних храмова из 19. века који су на прелазу из цркве брвнаре у богомоље сазидане од тврдог материјала.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ ЗЗЗСК Ваљево
  2. ^ „Централни регистар”. Архивирано из оригинала на датум 03. 11. 2013. Приступљено 14. 11. 2013. 

Литература[уреди]

  • Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" , Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Регистра Завода за заштиту споменика Ваљево, са званичног сајта: РЗЗС Ваљево. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.