Црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани.JPG
Српски патријарх Павле посвећује Цркву - 2005.

Српска православна црква у Љубљани, пуним именом црква светих Ћирила и Методија у граду Љубљани. Ова црква је најважнији богослужбени храм Српске православне цркве на подручју државе Словеније, а управно припада Загребачко-љубљанској митрополији.

Божију службу у цркви служи протојереј-ставрофор (парох) Перан Бошковић и јереј Милан Јовановић, надлежни митрополит Загребачко-љубљанске митрополије дг. Порфирије Перић.

За сличну Православну цркву у Марибору читај Црква светог Лазара Хребељановића у Марибору

Историјат зграде[уреди]

До подизања великог православног храма у центру Љубљане, постојала је мала војна православна капела у касарни. Изградња цркве је започета је 1936. године по плану архитекте Момира Коруновића у западном делу средишта Љубљане. По тадашњем градоначелнику Пуцу, православци су добили најбољу локацију[1] за своју цркву у том граду, поред улаза у парк Тиволи. Био је то гест којим се желело посведочити братство Срба и Словенаца. И не само то, град Љубљана је приложио и новац, тако да дар прелазио у вредности 2 милиона динара. Радовима је руководио посебан "Одбор за градњу" којим је председавао љубљански православни протојереј Димитрије Јанковић. Секретар тог одбора био је трговац Владимир Кравос, а касир Весели. Новац за изградњи цркве скупљан је на свим странама, а у Београду се тиме нарочито бавило "Коло српских сестара". Изградња је међутим прекинута Другим светским ратом, а касније и комунистичким раздобљем.

Поновна изградња започета је 90их година 20. века. Црква је посвећена 23. октобра 2005. године приликом посете Српског патријарха Павла. 29. априла 2010. црква је проглашена за културни споменик и тако додатно заштићена.[2]

Наступ Дивне Љубојевић у храму, јун 2011.

Архитектура цркве[уреди]

Архитекта Коруновић је нацртао план у српско-византијском архитектонском стилу. Склопио је грађевину од копија половина две манастирске цркве. Тако је предњи део цркве - нартекс, копија манастира Дечана, а главна копија "позајмљена" од манастира Грачанице.[3] Црква је грађена као масивна грађевина са основом уписаног грчког крста са пет купола а на врху стоји велики позлаћени крст. Унутрашњост је украшена фрескама, рад вајара Драгомира Јашовића и Мише Младеновића, иконостас је рад дебарских браћа Нестора и Лазара Алексијевића а иконе је израдио вајар Мирко Шубиц.

Изградња културно-пасторалног центра поред цркве[уреди]

22. јуна 2008. године откривен је камен темељац за изградњу парохијског дома, који ће бити у непосредном окружењу цркве. Зграда ће бити намењена верницима и осталим грађанима и имаће своју библиотеку, конгресни центар и собе за црквено особље као и подземну гаражу. На светковини су били присутни и премијер Републике Српске Милорад Додик, словеначки премијер Јанез Јанша и кошаркаш Радослав Нестеровић. При томе је српски парох Перан Бошковић одликовао неколико најзаслужнијих особа са орденом Катарине Кантакузине Бранковић 1. реда. Изградњу парохијског дома је из буџета потпомгла и Влада Словеније, Влада Републике Српске, Градска општина Љубљана под градоначелником Зораном Јанковићем као и појединци (као кум центра и Рашо Нестеровић). Трошак изградње културно-пасторалног дома износи око 3 милионе евра а званично отворење центра планирано је за 2012. годину.

Културно-пасторални центар већ је прије изградње у употреби. Користи се за веронауку младих, вежбе фолклорних група, итд. За време великих поплава у Босни и Србији 2014. културни центар је служио као сабирни центар за хуманитарну помоћ.

Богослужје[уреди]

Црква је отворена сваког дана од 8 до 19 часова.

Богослужење се обавља:

  • Света литургија недељом и празником у 10ч
  • јутрење сваког дана у 8:30 ч
  • вечерње сваког дана у 18 ч
  • бденије сваке суботе и уочи празника у 17ч

Значајне посјете[уреди]

(списак није потпун)

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Време", Београд 1930. године
  2. ^ Ljubljanska pravoslavna cerkev razglašena za kulturni spomenik - Planet Siol.net Archived 20100401142726 at siol.net Error: unknown archive URL, Приступљено 30. 4. 2013.
  3. ^ "Време", Београд 7. август 1930. године

Спољашње везе[уреди]