Пређи на садржај

Црква Светих Петра и Павла у Горњој Добрињи

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светих Петра и Павла у Горњој Добрињи
Црква Светих Петра и Павла
Опште информације
МестоГорња Добриња
ОпштинаПожега
Држава Србија
Време настанка1822.
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.zavodkraljevo.rs

Црква Светих Петра и Павла у Горњој Добрињи, у општини Пожега, је саставни део споменичке целине Горња Добриња, која представља просторно културно-историјску целину од изузетног значаја. Споменичку целину у Горњој Добрињи чине црква Светих Петра и Павла, надгробни споменици у порти, чардак са чесмом и белег на месту родне куће кнеза Милоша.[1]

Црква Светих Петра и Павла

[уреди | уреди извор]

Црква је саграђена 1822. године на месту цркве брвнаре, која се у турско време помиње као метох манастира Никоља. У спомен на свога оца Теодора подигао ју је кнез Милош. За главне грађевинске радове ангажован је Тодор Петровић из околине Пожаревца, који је на овај посао дошао са изградње цркве на Савинцу код Горњег Милановца.[2] Црква је једнобродна грађевина са споља полигоналном а изнутра полукружном олтарском апсидом, наосом подељеним на два травеја и припратом. Скромну фасадну декорацију чине прислоњени пиластри на подужним зидовима и камени профилисани оквир главног улаза на западној фасади. На звонику, смештеном југозападно од цркве, извршена је опсежна обнова 1870. године. Различите претпоставке о ауторству сликане декорације иконостасне преграде, поклона краља Милана из 1883. године, још увек остављају отвореним ово питање.

Гробна места и чардак

[уреди | уреди извор]
Чардак, као део споменичке целине

Уз саму цркву, крај гроба кнез Милошевог оца обележеног лежећом плочом са натписом, налази се неколико појединачних и два заједничка споменика изгинулим у ратовима за ослобођење Србије. Источно од цркве, над каменом чесмом са две луле, подигнут је 1860. године чардак од шашовца у дрвеној конструкцији, једнопросторна зградица са стрмим пирамидалним кровом покривеним шиндром.

Конзерваторско-рестаураторски радови на чардаку изведени су 1967. године.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Горња Добриња/Спомен комплекс Милоша Обреновића”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 15. 08. 2014. 
  2. ^ Михаило Кале Миловановић „Савинац у таковском крају: село Шарани и село Дренова”, Београд 1995, Одбор за проучавање села САНУ, стр. 74.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.