Црква Светих Петра и Павла у Добрићу (Шабац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светих Петра и Павла у Добрићу
Manastir Sv. Petra i Pavla, Dobrić 001.jpg
Опште информације
Место Добрић
Општина Шабац
Држава  Србија
Време настанка 1827.
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Црква Светих Петра и Павла је манастирска црква истоименог манастира у Добрићу, насељеном месту на територији Града Шапца, подигнута је 1827. године.

Представља споменик културе од великог значаја.[1]

Историјат[уреди]

Пре ове богомоље у Поцерском Добрићу била је брвнара коју су Турци запалили 1815. године. Захваљујући ктиторству Марка Штитарца у непосредној близини је подигнута садашња црква, који је сахрањен поред ње.

Изглед цркве[уреди]

Својим обликом грађевина припада богомољама које су подизане у Србији на прелазу из брвнара у храмове од чврстог материјала. Храм је задржао основу која је преузета од брвнара, с тим да из равни основе излазе две полукружне певнице. Основа источне полукружне олтарске апсиде поновљена је на западном делу, који има облик полузатвореног зиданог трема са високим соклом и колонадом стубова повезаних полуобличастим луцима. Фасаде нису само малтерисане у равно, већ имају декоративну пластику у облику пиластра, хоризонталног венца као и надвратника изнад бочног северног портала. Ова декорација одваја цркву у Добрићу од сличних храмова прелазног периода, код којих нема трага декоративној малтерској пластици на фасадним зидовима. Кров је јединствен за цео објекат, масиван, висок, са веома стрмим кровним равнима, што показује да је некада црква била покривена дрвеним кровним покривачем, који је у новије време замењен бибер црепом.

Унутрашњи простор такође сведочи о јаком утицају цркава брвнара: дрвени бачвасти свод покрива ентеријер, а преграда која одваја припрату од наоса је у облику низа дрвених стубова и аркада, украшена декоративним елементима од танке даске.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" , Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]