Црква Светог Јована Владимира (Београд)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Светог Јована Владимира
Црква Светог Јована Владимира на мапи Београда
Црква Светог Јована Владимира
Црква Светог Јована Владимира
Локација на мапи Београда
Основне информације
Координате 44°46′15″ СГШ; 20°29′57″ ИГД / 44.7707227° СГШ; 20.4992946° ИГД / 44.7707227; 20.4992946Координате: 44°46′15″ СГШ; 20°29′57″ ИГД / 44.7707227° СГШ; 20.4992946° ИГД / 44.7707227; 20.4992946
Религија хришћанство
Град Београд
Општина Вождовац
Држава  Србија
Веб-сајт svetijovanvladimir.xl.rs
Архитектонски опис
Архитект(и) Љубица Бошњак
Стил архитектуре српско-византијски
Почетак изградње 1994.
Завршетак изградње 1998.

Црква Светог Јована Владимира се налази у Београду, на територији градске општине Вождовац.[1] Градња цркве трајала је од 1994. до 1998. године, да би 31. маја исте године била освећена. Црква је посвећена Светом великомученику Јовану Владимиру.

Архитектура[уреди]

Црква је грађена у српско-византијском стилу по пројекту архитекте Љубица Бошњак. Храм је пројектован као триконхос са великим централним кубетом и два звоника. Уз поштовање свих принципа дато је потпуно ново конструкцијско решење, без стубова у унутрашњости храма, са централним кубетом које се преко система конзола ослања на пиластре.

Иконостас и живопис[уреди]

Иконостас у храму, постављен 2002. године, израђен је у дуборезачкој радионици Драгана Петровића из Београда. Рађен је по узору на иконостас храма Светог Андреја Првозваног у грчком граду Патрију. Велико Распеће је ураћено по угледу на дечанско, а Царске двери по угледу на двери манастира Хиландар, из храма Светог Василија. Архитектонски пројекат је израдио архитекта Иван Рацков, а дуборезачке цртеже за иконостас и иконе на иконостасу Слободан Кајтез, професор на академији ликовних уметности. Позлатарски радови на иконистасу дело су Биљане Димитријевић и Драгиње Лазаревић.

Живопис је рађен у периоду од априла 2003. до марта 2006. године, а осликавали су је сликари Александар Живановић, Дарко Милојевић, Милош Рончевић и Петар Вујовић, у сарадњи са др Драганом Војводићем, византологом, професором Философског факултета на катедри за историју уметности.[2]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Рефереце[уреди]

  1. ^ „Црква Светог Јована Владимира”. pravoslavlje.spc.rs. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2012. Приступљено 3. 11. 2018. 
  2. ^ „Историјат цркве”. svetijovanvladimir.xl.rs. Приступљено 3. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди]