Црква Светог Богојављења у Врдилима

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Богојављења у Врдилима
Опште информације
МестоВрдила
ОпштинаКраљево
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанка19. век
Тип културног добраСпоменик културе
ВласникСрпска православна црква

Црква Светог Богојављења у Врдилима се налази на у селу Врдила код Краљева. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Богојављење је хришћански празник које слави откровење Бога Сина оваплоћеног у Исусу Христу. Слави се 19. јануара.

Изградња цркве[уреди | уреди извор]

Цркву у Врдилима подигао је је свештеник и оборкнез Пожешке нахије Никола Костић 1819. године у знак покајања за организовање убиства војводе Милића Радовића из Каоне, које је извршио по налогу кнеза Милоша.[1] Није познато да ли је поп Никола служио у својој задужбини јер је умро убрзо по њеном завршетку. Према једном документу, црква није служила 1920. године, већ до 18. маја 1844, када су се врдилска, роћевачка, самаилска, мрсаћка, конаревска и богутовачка општина обавезале да уместо старе сазидају нову и већу цркву, 35 аршина у дужину, 18 аршина у ширину и исто толико у висину.[2]

Изградња нове цркве 1922. године[уреди | уреди извор]

Због услова у којима је црква грађена, релативно брзо је дотрајала, зидови су попуцали, па је склона паду представљала опасност по вернике. Управо због тога је 1922. године изграђена нова црква. С обзиром да су свештеници били стари и болесни, народ је изабрао руководиоца за изградњу цркве, Велимира Урошевића из Роћевића. Он је био на челу одбора који је народ с благонаклоношћу уважавао, подржавао и поштовао. По изградњи цркве у олтарском простору су се налазиле кости попа Николе Костића, као и надгробна плоча који су до изградње нове цркве обитавали напољу. У црквеној порти се налазила једна велика гробна плоча без натписа, а на североисточној страни уз цркву налазио се већи број гробова.[3]

Изглед цркве[уреди | уреди извор]

Цркву је пројектовао руски архитекта Михаил Глушченко, уносећи у њен уметнички израз доста руског стила, због чека се њена архитектура разликује од осталих цркава у овом крају. Унутрашња ширина наоса је 5,28 m (без бочних апсида); дужина наноса 8,8 m; ширина олтарског простора 5,20 m, а дужина 2,25 m (без олтарске апсиде). Висина цркве до тамбура је 13, док је укупна висина од пода до врха крста око 20 метара. Он је пројектовао и иконостас, 1924. године насликао је 20 икона на платну које су на иконостас постављене. Иконостас је релативно једноставне грађе, а израдио га је самоуки мајстор из Прогорелице. Црква је од дародаваца добила многе драгоцене предмете који су красили унутрашњост ове цркве све до Другог светског рата.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вуловић, Д. (1953). Књажевска канцеларија књига прва Нахија пожешка. Београд: Државни архив. 
  2. ^ „Како је војвода остао без улице”. 
  3. ^ Корићанац, Д.В. (1999). Летопис цркве Св. Богојављења у Врдилима. Београд: Одељење за етнологију Филозофског Факултета. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Светог_Богојављења_у_Врдилима&oldid=27384200”