Црква Светог Георгија у Смедереву

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Координате: 44°39′54.04″N 20°55′38.77″E / 44.6650111° СГШ; 20.9274361° ИГД / 44.6650111; 20.9274361

Црква Светог Георгија у Смедереву
Црква Св. Георгија у Смедереву 2.jpg
Црква Светог Георгија у Смедереву
Опште информације
Место Смедерево
Општина Смедерево
Држава  Србија
Врста споменика споменик културе
Време настанка 18501854.
Тип културног добра заштићен споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
Седиште Смедерево
Адреса Деспота Ђурђа 37 11300
Званични веб-сајт

Црква Светог великомученика Георгија у Смедереву је подигнута у периоду од 1850. до 1854. године, изведена као прва реминисценција једног српског средњевековног споменика, цркве Свете Тројице манастира Манасије, представља леп пример врхунца раног романтичарског историцизма. Лоцирана је у центру града и заједно са касније подигнутим репрезентативним здањем Суда и Општинског дома, данас уоквирује главни смедеревски трг и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1] [2]

Архитектура[уреди]

Црква посвећена Светом великомученику Георгију у Смедереву спада међу највеће храмове 19. века у Србији. Њен протомајстор био је познати неимар и зограф Андреја Дамјанов из Велеса. По свом архитектонском склопу она представља комбинацију триконхоса, развијеног уписаног крста са пет купола и тробродне базилике. Унутрашњим простором доминира наос на који се надовезују на источној страни троделни олтарски простор, певничке конхе на северној и јужној и на западној страни припрата са галеријом. Изнад галерије подигнут је барокни звоник. Свод цркве држи шест снажних стубова обложених сиво зеленкастим вештачким мермером, са византијским капителима повезаним луковима.[3] Фасаду цркве одликује богата пластична декорација изведена као спој српске средњевековне традиције, барока и исламског утицаја.

С обзиром да није била осликана, док је првобитан иконостас страдао за време Првог светског рата, Управни одбор Црквене општине Смедерево 1935. године закључује Уговор о живописању храма и изради икона за иконостас са Андрејом В. Биценком, академским сликарем из Београда.[1]

Живопис и иконе на иконостасу представљају изузетно вредну сликарску целину, стилски изведену као компромисно решење између српске традиционалне религиозне слике, савременог богословља, руске традиције и академског стила. Из сликаног програма посебно се издвајају композиције Пренос моштију Светог Луке у Смедерево и Проповед на гори као представе са снажним историјским и верско-политичким карактером, употпуњене портретима аутентичних историјских личности.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]