Црква Светог Илије пророка у Маглају
| Црква Светог Илије пророка | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Статус | отворен |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Митрополија дабробосанска |
| Оснивање | 1908. год. |
| Посвећен | Светом Илији |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Локација | |
| Место | Маглај |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 32′ 59.47″ N 18° 5′ 50.91″ E / 44.5498528° С; 18.0974750° И |
  Црква Светог Илије пророка Црква Светог Илије пророка на карти Босне и Херцеговине | |
Црква Светог Илије пророка је српска православна црква која се налази у Маглају. Припада Митрополији дабробосанској, а изграђена је 1908. године. За Национални споменик Босне и Херцеговине проглашена је на седници одржаној у фебруару 2013. године.
Опис[уреди | уреди извор]
Црква припада типу једнобродне засвођене грађевине која има бочне певнице, звоник на западној страни и апсиду на источној страни. оријентисана дужом страном у правцу исток-запад и има правоугаону основу чије спољашње димензије износе око 11,0 х 15,1 м (дужина мерена са апсидом). Зидови цркве израђени су од камена и опеке. На цркви постоје два портала.[1]
Унутрашњи простор цркве чине: припрата изнад које се налази галерија, затим молитвени простор (наос) и олтарски простор који је смештен у апсиди.[1]
Централни део цркве је засвођен и наткривен двоводним кровом. Певнице и апсида су прекривене засебним полигоналним крововима. Комплет кровна конструкција израђена је од дрвета а кровни покривач од бакрарног лима.[1]
У осовини цркве, на њеном западном прочељу, налази се звоник. Звоник представља монументални торањ квадратне основе који је постављен на четири масивна стуба.[1] Димензије звоника износе 2,4 х 2,4 м, а висина торња износи око 17,5 м. Зидови звоника су израђени од опеке чија дебљина износи 85 цм. Купола је постављена на витки, осмострани тамбур.[2] Кров звоника је прекривен плитком куполом која је израђена од дрвета, а прекривена је бакарним лимом.[1] У делу звоника који има октогоналну основу смештено је звоно, а на свим октогоналним странама налази се по један прозорски отвор са жалузинама који се лучно завршава. Висина звоника до темена куполе износи око 14,40 м а крст на врху цркве који је израђен од кованог гвожђа је висине 2,00 м.[1] На западном зиду звоника, изнад дрвеног портала, смештена је бифора изнад које се налази кружно затворено удубљење. Украсни лук изнад бифоре као и кружно удубљење профилисани су плитком геометријском пластиком у фасадном малтеру.[1][2]
Иконостас цркве израђен је током 2007. године. Рам иконостаса израдио је Здравко Поповић из Бање Луке, а иконе иконописац и фрескописац Горан Пешић. Рам иконостаса је израђен од дрвета.[1] На рам су причвршћене иконе, рађене на лесониту са представама различитих сцена. У композиционом погледу распоред икона на иконостасној прегради се може поделити на двије хоризонталне целине.[1]
Свод цркве је током 2007. и 2008. године осликан. Осликавање је радио Горан Пешић, иконописац и фрескописац из Истока (Србија, Метохија). До 2012. године осликан је простор апсиде и наоса цркве.[1][3]
Историјат[уреди | уреди извор]
Маглајска парохија основана је решењем Митрополије дабробосанске у Сарајеву 1883. године. Изградња цркве започета је 1906. године и трајала је до 1908. године кад је црква и освештана. Изграђена у духу историцизма, уз примену генералних елемената византијске средњовековне архитектуре, која је карактеристична за сакралне објекте православне провинијенције са краја 19. и почетка 20. века.[1] У току рата у БиХ црква је гранатирањем и паљењем знатно девастирана. Звоник је у горњем делу био урушен, а кровна конструкција спаљена. Преостали зидови су се урушили усљед утицаја атмосфералија.[1]
Рехабилитација цркве започета је првом половином 2003. године, и трајала је до 30. септембра 2007. године. Радови на реконструцији објекта рађени су према документацији Главног пројекта Реконструкција-санација Православне цркве Светог Пророка Илије у Маглају из 2003. годин урађеној од стране ФАБИНГ Сарајево, пројектовање, инжењеринг, консалтинг. Изради овог пројекта предходио је пројекат конзерваторско-рестаураторских радова којег је израдио Завод за заштиту споменика у саставу Федералног министарства културе и спорта, на основу којег је утврђено да је црква габаритима и изгледом поновила изглед цркве из 1906-1908.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Crkva Svetog Ilije Proroka u Maglaju”. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. Приступљено 15. 10. 2018.
- ^ а б „Maglajska parohija”. eparhijazt.com. Приступљено 16. 3. 2021.
- ^ „Срби у Маглају вијековима имају јак идентитет”. Глас Српске. 30. 7. 2019.
