Црква Светог Илије у Горњој Драгуши

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Св. Илије у Горњој Драгуши
Опште информације
Местосело Горња Драгуша
ОпштинаОпштина Блаце
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанка1893.
Тип културног добраСпоменик културе
ВласникЕпархија нишка
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Црква Св. Илије у Горњој Драгуши саграђена је на темељима једне старије, средњовековне цркве, у периоду од 1890. до 1893. У данашњем облику, у саставу је Српске православане цркве у Блачкој парохији која је у саставу Архијерејског намесништва Косаничког у Еапрхији нишкој.[1]

Црква је посвећена једном од највећих хришћанских светаца, пророку Илији, кога Српска православна црква и њени верници славе 20. јула по јулијанском, односно 2. августа по грегоријанском календару.

Положај[уреди | уреди извор]

Горња Драгуша

Црква Св. Илије се налази на једном узвишењу између три засеока Горње Драгуше, Доње Драгуше и Мале Драгуше, која административно припадају општини Блаце и Топличком округу.

Географски положај
  • Северна географска ширина: 43° 16′ 28"
  • Источна географска дужина: 21° 21′ 23"
  • Надморска висина: 391 m

Степен и стање заштите[уреди | уреди извор]

Црква је евидентирана као непокретно културно добро. У надлежности је Завода за заштиту споменика културе града Ниша, који води локални регистар, и брине о овом објекту.

Црква је последњи пут обновљен у периоду од 2000. до 2001. године, када је на храму промењен кров, унутрашњост храма и фасада. На цркву је постављено и ново звоно, а проширена је и стара црквена сала која се налази у порти храма.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Према предању црква Св. Пророка Илије изграђена је на темељима једне старије средњовековне цркве, која је разрушен око 1737. године. Тихомир Ђорђевић пролазећи Топлицом записао је:

„На четврт часа од села, на дивном брежуљку налази се драгушка Црква светог Илије, обновљена 1893. године на месту старе црквине. Кад је Драгуша опустела, онда је и стара Црква запустела и на место ње подитао се леп забран, који су Арнаути звали црквени забран. У црквени забран нису смели никако дирати, јер се вероваше, да ко y њега дирне тај мора полудети. Кад су Срби дошли у Драгушу, тада им Арнаути, који су долазили ради продаје својега имања, казаше да ту има црквина. Око Цркве има и надгробног камења.“

Црква је у периоду од 1890. до 1893. године обновљена захваљујући добровољним прилозима локалног грађанства и уз материјалну подршку краља Александра I Обреновића.

Да је на овом месту била старија грађевина, указују откривени надгробни споменици у порти данашње цркве, који датирају још из 14. и 15. века.[3]

Мало освећење храма и црквене сале извршио је епископ нишки господин Јован 25. августа 2013. године.

Изглед грађевине[уреди | уреди извор]

Црква је једнобродна грађевину, правоугаоне основе са звоником на западу и полукружном олтарском апсидом на истоку. Фасада је без украса, а унутрашњост цркве краси дрвени иконостас, велики стаклени полијелеј и две спомен плоче.

У згради која се налази северно од цркве пронађена је амвонска розета, урађена од једног комада камена са плитким линеарним урезом. Претпоставка је да потиче из 19. века и да је припадала првобитној цркви.

Фрескодекорација

Црква није живописана.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Миша Ракоција Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013
  2. ^ „Храм Светог пророка Илије у Горњој Драгуши У: БЛАЧКЕ ПАРОХИЈЕ. ХРАМОВИ У ПАРОХИЈАМА”. Епоархија нишка. Приступљено 4. 7. 2018. 
  3. ^ Мишић, С. (2009). Историјско-географска истраживања Топличког краја од 15. до 22. августа 2009. ЕкспД Топлица 2009. Београд: Дигитална архива Математичког института САНУ.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]