Црква Светог Николе у Нишу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Светог Николе у Нишу
Опште информације
МестоНиш
Држава Србија
Време настанка1863.
Степен заштитеСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеНиш
АдресаДобричка 2. 18000
Званични веб-сајт

Црква Светог Николе у Нишу се налази у градском насељу Палилула, вредна због своје прошлости. Предање казује да је црква Св. Николе шест пута мењала хришћанску или муслиманску намену. Црква као значајни сведок историје има статус споменика културе.[1]

Изградња и историја[уреди]

Садашња црква изграђена је 1863. године као џамија, да би деценију и по касније, 1878, била преправљена у цркву посвећену Светом Николи. Међутим, на овом месту крај садашње, подигнута је још 1722. године првобитна црква Св. Николе, такође, деценију и по касније, 1737, преобраћена, али у џамију. Сачувана спомен - плоча са старе цркве Св. Николе, сада уграђена у капелу изграђену над њеним остацима, потврђује да се црква Св. Николе „сазда“, „в лето 1722“.

Првобитна црква Светог Николе је изграђена након обнове Пећке патријаршије, могуће већ почетком 17. века. Највероватније је саграђена на темељима старије византијске цркве Светог Прокопија из 11. века.[2] Првобитна црква Светог Николе у Нишу је спаљена 1690. године. Године 1722. обновио је је митрополит Јоаникије.[3]


Цркву су из темеља подигли хришћани Ниша, у време митроплита Јоаникија ( око 1709 - 1734), чије се седиште, зграда митрополије, налазила покрај цркве. Убележена је са црквом Св. Николе у аустријске планове Ниша 1737. г. Новац за изградњу цркве позајмњен је од нишког трговца, грчког порекла, Димитрија Костуранина, који се у каснијим турским изворима помиње као Смаил пашин терзи баша - Мина од Костура. Живопис цркве урађен је средствима архимандрита Серафиона. Феликс Каниц, аустријски путописац, је 1860, видевши тај живопис испод креча, указао на његову велику старост.

После краткотрајне аустријске окупације Ниша 1737. и обнове турске власти у њему, црква Св. Николе преправљена је у џамију. Октобра 1737. г. постала је задужбина великог везира Јеген Мехмед паше, а називана је и Фетија - победничка џамија и Килиса (црква) - џамија. Како се џамија налазила изван градског бедема, где је живео хришћански живаљ, Турци су настојали да напуштена српска имања, после повлачења Аустријанаца, населе турским живљем. У томе нису успели, те је Фетије џамија била запуштена, а Каниц је 1860. видео у рушевинама.

Када су изгубили власт 1862. г. у Београду, Турци су се досељавали у Ниш, у Палилулу, што је поново убрзало изградњу џамије. Митхад паша је 1863. одинег изградио нову џамију, порушивши стару, дограђену изнад цркве Св. Николе, искористивши материјал. После ослобођења Ниша, 1878, џамија је преправљена у цркву. Порушено је минаре и начињен звоник, а унутрашњост џамије преобраћена је у цркву.

Црква Св. Николе је 1926. г. генерално обновљена, задржавши и даље неке карактеристике муслиманске орманентике у апсидалном делу.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Споменици Ниша, заштићена културна добра од изузетног и од великог значаја, друго издање, Борислав Андрејевић, Ниш, 2011. 117стр
  2. ^ ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ У НИШУ
  3. ^ ГЕОРГИЈЕ ПОПОВИЋ, МИТРОПОЛИТ НИШКИ И БЕЛОЦРКВАНСКИ И ЕПИСКОП ТЕМИШВАРСКИ (аутор ДАЛИБОР МИДИЋ, 29. НОВЕМБАР 2012)
  4. ^ Споменици Ниша, заштићена културна добра од изузетног и од великог значаја, друго издање, Борислав Андрејевић, Ниш, 2011. 116стр

Спољашње везе[уреди]

Координате: 43°18′41.5″N 21°54′08.4″E / 43.311528° СГШ; 21.902333° ИГД / 43.311528; 21.902333