Црква Светог Саве у Грачацу

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Црква Светог Саве
Church of Saint Sava in Gračac.jpg
Опште информације
МестоГрачац
ОпштинаВрњачка Бања
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанкаОбновљена 1812.
Тип културног добраСпоменик културе
ВласникСрпска православна црква
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Краљево
СедиштеКраљево
АдресаЦара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт

Црква Светог Саве у Грачацу, насељеном месту на територији општине Врњачка Бања, припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Положај[уреди | уреди извор]

Црква Светог Саве налази на шумовитој падини Гоча испод брда Орнице на левој обали Грачачке реке која се улива у Западну Мораву у веома старом селу Грачац, у чијем атару су нађени материјални остаци који указују на то да су античком периоду Римљани насењавали ово подручје. Сме Удаљена је око 4 km, од средине магистралног пута Врњачка Бања — Краљево. Са овог пута цркви се може прићи са њене источне стране, пешице и возилима из два правца асфалтним путем са источне и северне стране. Са јужне стране црквена порта се граничи са густом мешовитом шумом.

У црквеној порти, од 2015. године, налази се сеоски Музеј, у реновираној згради некадашње школе, која датира из 1818. године, према списима Вука Стефановића Караџића.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Црква је кроз вишевековни историјски период (за који се претпоставља да је дуг око 800 година) претрпела бројна страдања, због чега нема тачних податке о времену њеним ктиторима. Почетком 19. века од ове цркве су остали само темељи на којима је подигнута нова црква 1812. године.[2] Верује се да су у цркви заноћиле мошти Светог саве приликом премештања из Бугарске.[3] Археолошка истраживања 2010. године спроведена су у организацији Завода у Краљеву. Истраживањима је потврђено постојање старијег објекта чија се основа не поклапа са основом постојећег. У нивоу пода најстарије грађевине пронађена су два надгробника in situ, која се оквирно датују у период 1415. века. Црква је обновљена у турском периоду, највероватније почетком 17. века, о чему говоре покретни налази (агијазма и постоља за свећњак), као и плаштаница поклоњена храму 1765. године.[4]

Након 2010. године Црквени одбор је без знања Завода извршио нивелацију простора испред улаза у цркву и тиме девастирао постојеће културне слојеве.

Изглед[уреди | уреди извор]

Црква која је обновљена 1812. године представља мању правоугаону грађевину наглашено издужене основе, са полукружном апсидом на истоку и малом куполом. Засведена је полуобличастим сводом. Поред главног, западног улаза, постоји и уски бочни улаз са севера. Првобитни под био је од мермерних споменика студеничког типа, облика правоугаоне, односно трапезоидне плоче или крста са декорацијом, или без ње. Овај под је, по црквеном летопису, због оронулости, прекривен новим почетком 20. века.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бечки, Ратко. „Некадашња школа претворена у музеј”. РТС Београд, 13.12.2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  2. ^ „Crkva Svetog Save u Gračacu”. Vrnjačka Banja, Turistički Portal najlepše banje u Srbiji. Приступљено 17. 12. 2019. 
  3. ^ Чаврљаковић, Алексић, Марија. „Црква Св. Саве у Грачацу” (PDF). Завод за заштиту споменика културе Краљево, 2010. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 12. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  4. ^ „Crkve i manastiri Vrnjačke Banje”. Turistička Organizacija Vrnjačka Banja. Приступљено 17. 12. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Грујовић Брковић, Катарина; Алексић Чеврљаковић, Марија (2016). Поглед кроз наслеђе. Краљево: Завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-84867-05-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]