Црква Светог Илије на Требевићу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Светог пророка Илије
Црква Светог пророка Илије на Лукама
Crkva brvnara na Trebeviću.jpg
Црква Светог пророка Илије на Лукама
Основни подаци
Тип црква
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Митрополија дабробосанска
Оснивање 1943
Посвећен Свети пророк Илија
Распуштен 1955.
Реоснован 1996.
Архитектура
Архитекта Предраг Ристић
Локација
Место Луке
Држава  Република Српска
Координате 43°47′38.8″N 18°29′32.5″E / 43.794111° СГШ; 18.492361° ИГД / 43.794111; 18.492361
Црква Светог пророка Илије на мапи Босне и Херцеговине
Црква Светог пророка Илије
Црква Светог пророка Илије
Црква Светог пророка Илије на мапи Босне и Херцеговине
Црква на Требевићу послије обнове 1993. године

Црква Светог пророка Илије је храм Српске православне цркве који се налази у селу Луке, на планини Требевић у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Припада дабробосанској митрополији, архијерејском намјесништву Сарајевском и једина је црква брвнара на простору Митрополије. Црква брвнара се налази у непосредној близини новог магистралног пута ПалеТврдимићиЛукавица.[1]

Историја[уреди]

Првобитна црква Светога пророка Илије је играђена 1943. у току ратних сукоба, и представља једину цркву подигнуту за вријеме Другог свјетског рата, од стране припадника Југословенске војске у отаџбини, на овим просторима. Црква је подигнута на локалитету села Луке у општини Пале, у непосредној близини града Сарајева. Храм су уз помоћ Српске православне цркве, и народа требевићког краја, који је у великом броју, за вријеме Другог свјетског рата остао вјеран Краљу Петру и његовној војсци, подигли командант Требевићког одреда Романијског корпуса Шћепан Лучић и војни свештеник Новак Станојевић, који је овај храм осветио по благослову тадашњег митрополита Дабробосанског Нектарија. У Цркви су обављане службе кроз цијело вријеме рата, а након политичких промјена и проглашења нове комунистичке државе Југославије, српском народу бива низом мјера забрањено слободно практиковање вјере и посјећивање вјерских објеката. Сходно томе, одлуком Обласног одбора Комунистичке партије за град Сарајево, храм Светога пророка Илије је срушен 1955. године.

Судбина овог храма је била таква, да буде подигнут у једном рату, а поновно је обновљен у другом рату. На мјесту где се некад налазила стара црква посвећена Светоме пророку Илији, благословом митрополита Николаја 1993. године, педесет година од подизања старе цркве започета је градња цркве брвнаре по пројекту архитекте Предрага Пеђе Ристића. Нова црква брвнара, једина таква у Митрополији је завршена 1996. године. Осветио 4. августа 1996. године митрополит Николај. Заслуге за подизање ове цркве припадају свештенику Миомиру Зекићу и вјерницима требевићког краја. Године 1999. у порти цркве саграђена је парохијска сала. Саборни дан, овог храма је прва недјеља по Светом Илији.[2]

Архитектура цркве[уреди]

По угледу на неке друге православне богомоље из овог краја, и ова је направљена у комбинацији дрво — камен. Цокло и темељи цркве су озидани каменом, док су ѕидови и кровна конструкција урађени од дрвета. Првобитно, покров је такође био од дрвета, а на крају крова се налазио дрвени крст. Испред цркве је направљен звоник који је физички одвојен од брода цркве.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Црква Св. пророка Илије”. Туристичка организација Републике Српске. Приступљено 21. 7. 2016. 
  2. ^ „Црквена општина Пале”. Митрополија дабробосанска. Приступљено 21. 7. 2016. 

Литература[уреди]

  • Милан Ждрале: Пале од најстаријих времена до данас, Пале 2011. године