Црква Светог пророка Илије у Бољевцу

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Црква Св. Илије у Бољевцу)
Црква Светог пророка Илије
Црква Светог пророка Илије у Бољевцу
Опште информације
МестоБољевац
ОпштинаБољевац
Држава Србија
Врста споменикаНепокретно културно добро
Време настанка1894.
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Црква Светог пророка Илије у Бољевцу је српска православна црква из 19. века и седиште је Бољевачке парохије која припада Епархији тимочкој СПЦ. Исто тако, црква представља непокретно културно добро као споменик културе.

Историја[уреди | уреди извор]

Након што је 1854. године седиште парохије из Илина пресељено у Бољевац, свештеник Милија Петровић заложио се за прикупљање средстава за зидање цркве. Поред Бољевчана, трошкове зидања цркве сносили су и мештани села: Добрујевац, Илино, Мирово, Оснић, Мали Извор, Добро поље и Валакоње. Тако је црква саграђена 1861. године, а освећена 20. јула 1863. године.[1] Цркву посвећену светом Илији осветио је епископ неготински Евгеније.

Црква је изграђена и осликана у барокном стилу. Проглашена је спомеником културе и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-491/80-07 од 15. маја 1980. године.[2]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Црква је складних димензија: дужина - 31, 5 метара, ширина - 13, 5 метара на западном делу и 14,5 метара на источном делу. Зидана је каменом па малтерисана. Реч је о једнобродној грађевини која је рађена по узору на Саборну цркву у Београду. Грађевином доминира високи барокни торањ. Главни део храма обличасто је засведен и подељен на четири једнака травеја.

Сликарство[уреди | уреди извор]

Црква има осликани иконостас и фреске које се налазе на полуобличастом своду и западном зиду. Поред портрета светаца на иконостасу, на своду храма осликани су детаљи из живота Христовог, а на западном зиду представе Раја и Пакла. Зидове и иконостас осликали су Милија Марковић и његов син Никола (ученик Стеве Тодоровића).

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стеван Вељковић, Бољевац и околина, Историјски архив Тимочка Крајина Зајечар, 1986, страна 128.
  2. ^ „Црква светог Илије”. Културно-образовни центар Бољевац. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]