Црква Сретења Господњег у Новим Карловцима
Црква Сретења Господњег у Новим Карловцима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Нови Карловци |
Општина | Инђија |
Држава | Србија |
Врста споменика | Културна баштина |
Време настанка | 1796. |
Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
Власник | Србија |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица |
zavodsm |
Црква Сретења Господњег у Новим Карловцима је сазидана у византијском стилу 1796. године за време митрополита Стратимировића. Посвећена је Сретењу Господњем, налази се у Новим Карловцима. Уврштена је у листу заштићених споменика културе Републике Србије (ИД бр. СК 1571).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Данашња црква Св. Сретења Господњег је сазидана у византијском стилу 1796. године за време митрополита Стратимировића.[2] Пре ове цркве постојала је црква Св. Климента саграђена 1756. године. Од претходне дрвене цркве сачуван је само епископски престо са иконом Христа са оквиром у рокајном стилу. Данас је у врло добром стању.[3]
Иконостас је настао 1818-1832. године. Резбар иконостаса је био Марко Вујатовић, као и резбарије архиепископског престола и петохлебнице, док је иконостас осликао Георгије Бакаловић. Он је осликао и икону на архиепископском престолу.
Богородичин престо са резбаријом барокних облика и икона Христа настали су у другој половини 18. века. Престоне иконе су издвојене канелованим стубовима који су обавијени гранчицама са храстовим листовима и ружама. Најчешћи су мотиви винова лоза са грожђем, акантови листови, вазе обрнуто постављене код којих са обе стране излазе руже са гранчицама које се савијају у волуте.
На Ивањдан је било незапамћено невреме и торањ цркве је срушен. Нови торањ је подигнут 1901. године. Немци су га минирали 1943. године, али су са цркве пала само звона. Нова су подигнута 1956. године.
Међу црквеним књигама налази се један србљак из Русије (1760). Црква је проглашена за споменик културе 25. јануара 1977. године.[4]
Опште информације
[уреди | уреди извор]Црква Сретења у Новим Карловцима је подигнута на угаоној локацији. Димензије парцеле представљају минимални оквир за прихватање објекта дефинисаног габарита и волумена. Парцела је облика неправилног правоугаоника, северозападном регулацијом лоцирана на путном правцу Инђија и Сланкамен. Ова регулација је дефинисана пуним зидним платном ограде. Главни приступ објекту је из бочне улице (Дужни сокак). Ова, југозападна регулација порте решена је оградом са зиданим ниским парапетом и стубцима квадратног пресека и шипкама од гвожђа. Благо померена ка северу, лоцирана је улазна капија у порту. Објекат знатно одступа од претпостављене оријентације исток-запад. Подужна оса објекта је за угао од око 45 степени померена ка северу.[5]
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Непокретна културна добра у Србији
- Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
- Списак споменика културе у Сремском округу
- Црква Светог Николе у Сурдуку
- Црква Св. Николе у Војки
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Српска православна црква Сретења у Новим Карловцима
- ^ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВЕТОГ СРЕТЕЊА ГОСПОДЊЕГ – НОВИ КАРЛОВЦИ
- ^ „Света архијерејска Литургија на празник Сретења Господњег у Новим Карловцима”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2022. г. Приступљено 10. 09. 2022.
- ^ Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе
- ^ „CRKVA SV.SRETENJA GOSPODNJEG Novi Karlovci”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2023. г. Приступљено 10. 09. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Црква Сретења Господњег у Новим Карловцима на Викимедијиној остави