Црква архистратига Гаврила у Стапарима
Црква архистратига Гаврила | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Стапари |
Општина | Ужице |
Држава | Србија |
Време настанка | 1821. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
www |
Црква архистратига Гаврила у Стапарима, саграђена је 1821. године, припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе.
Путешествије по Сербији
[уреди | уреди извор]По књизи Путешествије по Сербији Јоакима Вујића, који је село посетио 1826. године, црква посвећена Светом Гаврилу у Стапарима подигнута је 1820. године заслугом кнеза Јована Мићића и кнеза Средоја Арсенијевића.
Посебно је наведено да је на месту нове цркве била „стара црква” коју су Турци спалили и до темеља разрушили, вероватно у време „Кочине крајине”.[1]
Прошлост цркве
[уреди | уреди извор]У време прве владавине кнеза Милоша Обреновића ова црква је једна од ретких богомоља у овом крају ужичке нахије. Када је она обновљена још нису биле саграђене цркве у Ужицу, Чајетини, Биосци, Кремнима, Мокрој Гори, Доброселици, Јабланици. Стапарска парохија кроз читав 19. век била је једна од највећих по броју домова у ужичком крају. У првим годинама свог постојања ова црква опслуживала је поред Стапара, Волујац, Буар, Биоску, Кремна, Мокру Гору, Дријетањ, Трипкову и Солотушу.
Архитектура
[уреди | уреди извор]Црква је је једнобродна грађевина која на истоку завршава широком полукружном олтарском апсидом, а на западу, припратом у облику отвореног трема. Зидана је ломљеним каменом и блоковима сиге, што представља праву реткост за то време. Горње зоне зидова изводе површине испуњене фрескама, које су по свој прилици осликали у периоду од 1851. до 1862. године Милија Максимовић и Димитрије Посниковић сликар из Сремских Карловаца.
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Црква архистратига Гаврила у Стапарима”. Стапари. Архивирано из оригинала 4. 11. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2017.