Црква брвнара у Крупи на Врбасу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква брвнара у Крупи на Врбасу
Црква брвнара у Крупи на Врбасу
Црква брвнара у Крупи на Врбасу.JPG
Црква брвнара у Крупи на Врбасу
Основни подаци
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаБањалучка епархија
Оснивање1735.
Локација
МестоКрупа на Врбасу, Бањалука
Држава Република Српска

Црква брвнара у Крупи на Врбасу је црква Српске православне цркве који се налази у граду у засеоку Товиловићи недалеко од бањалучког насеља Крупа на Врбасу у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Припада Бањалучкој епархији. Нема поузданих података коме је ова црква посвећена.

Историја[уреди]

Настанак[уреди]

Црква брвнара у Крупи на Врбасу саграђена је, како предање каже, 1735. године, а освештао црногорски владика Јанићије 1752. године. Међутим о томе не постоје писани трагови па се не зна са сигурношћу о години настанка ове цркве. Такоађе, постоји прича везана за сам настанак о овој цркви која говори о њеном премјештању и са локалитета Спасовине на данашњу локацију.

Истраживајући саму цркву, а при том покушавајући да открију који би вијек или година могла узети као настанак, дошли су до закључка да је то период највјероватније крај 18. и почетак 19. вијека. До тог закључка су дошли на основу елемената грађевине као што су одсудство таванице, или свода у унутрашњости што је карактеристика градње из 18. вијека, али примјетни су и елементи тростране апсиде и зодове од масивних брвана што је одлика градње у 19. вијеку. О настанку ове цркве постоји још једно тумачење, а које говори да је данашња црква подигнута у 19. вијеку на мјесту на коме је некад била старија црква, тј. да је стара црква обновновљена и да је том приликом урађена тространа апсида, а да је задржала неке елементе старије цркве.

Црква је дуга аанешто више од осам метара, а широка шест метара, ашто је још једна карактеристика цркава иза 19. вијека.[1]

Архитектура[уреди]

Када је у питању спољашњи изглед могу се примјетити врата на западној страни цркве над којима је полукружна стреха. Прозори су до обнављања били мали и косо усјечени у брвна, који су касније промјењени и постављени већи прозорски оквири. При тој обнови, прозори су добили и свој украс у виду украшених демирима и поклопцима са мандалима. Кров је данас покривен лимом, што је био резултат обнове ове цркве од стране мјештана, који су замјенили стари кров од шиндре.

Када је у питању сама унутрашњост цркве у олтарском дијелу сачувана је стара камена часна трпеза која је постављена на украшени дрвени стубац са упорницима, конзолама, са стране. Иконостасна преграда је састављена од 3 дијела, а ступци припрате су украшени рустичним орнаментима. Под унутар цркве је од камених плоча.

Од икона и осталих припадајућих елемената једне цркве, посебно се истиче икона Сабор Арханђела са Христовим ликом на керамиону из раног 19. вијека. Такаође ту су и царске двери и престоне иконе, као и приљепљене папирне гравире на липовим даскама из иулустрованих руских штампаних издања из 19. вијека. Поред руских, могу се наћи и грчки гравири из 18. вијека, колорисаних и штампаних у Венецији. Царске двери су украшене резбаријом мотивима тодираног ужета којим су уоквирена поља са налијепљеним гравирима.[2]

Од књига, Црква брвнара посједује јеванђеље штампано у Москви 1778. године, са неколико записа имена приложника.[3]


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Шево 2002, стр. (75).
  2. ^ Шево 2002, стр. (76).
  3. ^ Шево 2002, стр. (77).

Литература[уреди]

  • Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Хецеговини до 1878. године. Бањалука.