Црква брвнара у Штрпцима
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Црква брвнара у Штрпцима | |
|---|---|
| Црква Светог пророка Илије | |
| Основни подаци | |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Митрополија дабробосанска |
| Оснивање | 19. вијек |
| Посвећен | Свети пророк Илија |
| Архитектура | |
| Стил | брвнара |
| Ниво значаја | Непокретно културно добро Републике Српске |
| Локација | |
| Место | Штрпци |
| Држава | |
| Координате | 43° С; 19° И / 43° С; 19° И |
Црква Светог пророка Илије је храм Српске православне цркве који се налази у Штрпцима у општини Рудо у Републици Српској. Припада дабробосанској митрополији, а посвећена је Светом пророку Илији.[1]
Прошлост
[уреди | уреди извор]Црква је саграђена после подизања српског устанка 1875. године, а најзаслужнији за подизање светиње био је монах Дионисије Вранешевић-Поповић. Био је поријеклом из свештеничке породице, а заслужан је за обнову манастира Бање код Прибоја 1857. године. За вријеме градње цркве узима се период између 1875. и 1878. године у вријеме службовања проте Захарија Поповића.[1]
Нова црква посвећена је Рођењу Пресвете Богородице и саграђена 1908. године, за вријеме протојереја Косте Поповића.[1]
Одлике храма
[уреди | уреди извор]Црква припада једнобродном типу храмова. Улази у групу цркава грађених дрветом из области Полимља. Грађена је од борових брвана. Врата на улазу и на сјеверној страни нису украшена, што је типично за цркве са овог подручја из 19. вијека, за разлику од цркава из ослобођене Србије 19. вијека. Засведена је полуобличастим сводом, а темељи су од камена. Иконе су наручене 1878. године и биле су рад новосадског мајстора Шрајера. Сачуване су само иконе заштитника храма и Богородице са Христом, које се данас чувају у новој цркви у Штрпцима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Црква брвнара у Штрпцима”. upoznajsrpsku.com. Приступљено 3. 2. 2026.
Литература
[уреди | уреди извор]- Шево, Љиљана (2004). Културна баштина Републике Српске. Нови Сад: Православна реч. ISBN 978-86-7530-116-5.