Црква Светих Арханђела у Борчу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Светих Арханђела
Crkva u Boracu.jpg
Црква Светих Арханђела
Опште информације
МестоБорач
ОпштинаКнић
Држава Србија
Време настанка1818.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
СедиштеКрагујевац
АдресаКрагујевачког октобра 184 34000
Званични веб-сајт

Црква Светих Арханђела у у Борчу, насељеном месту на територији општине Кнић, припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Заједно са Средњевковним градом Борач и старим гробљем у Борчу представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]

Историјат[уреди]

Црква посвећена Светим Арханђелима налази се у подножју стене на којој је подигнут средњовековни град Борач. Основни податак којим се врши датовање овог објекта представља натпис у фреско – техници на надвратнику портала источног зида припрате. Његов садржај указује на време осликавања цркве – 20. јули 1553. године, али не и на годину градње, која је могла бити доста ранија.

Архитектура[уреди]

Скромна борачка црква је једнобродна грађевина сажетог уписаног крста. Зидана је од камених притесаних квадера, различитих димензија, али складно укомпонованих у целину. Алтернацијом комада карактеристичних боја и прелива, постигнут је јединствен ефекат. Апсида на источној страни је споља петострана а изнутра полукружна, са ђакониконом и проскомидијом који су, тек наглашени, полукружним нишама, не много већим од истоветних на северном и јужном зиду олтарског простора. Наос са карактеристичним правцем пружања од истока ка западу, засведен је полуобличастим сводом, који заједно са луцима ослоњеним на степенасто профилисане конзоле носи ниску, у темену издубљену, слепу централну куполу. У другој половини 16. века изграђена је припрата засведена полуобличастим сводом, на истоветан начин и од истог материјала као наос. Комуникација припрате са спољашњошћу остварена је са два портала, главним улазним на западном, и бочним (данас претежно у употреби) на јужном зиду. На оба портала се налазе дрвена декорисана врата, настала у различитим временима, са различитим вегетабилним, дрвеним и металним апликацијама. Својом лепотом и квалитетом израде посебно се издвајају јужна улазна врата, настала највероватније у другој половини 18. века.

У другој половини 19. века изведени су први радови на пословима обнове храма, односно поправкама, које нису нарушиле аутентичност израза. Том приликом дограђена је и спољна припрата, која у потпуности прати архитектонски израз и форму старе цркве. Усклађеност са старијим партијама храма испоштована је чак и у употреби материјала, камених блокова притесаног камена. Ексонартекс је изграђен у форми трема, полуобличастог свода ослоњеног на четири масивна стуба, зиданих од камених тесаника, на којима почивају полукружни лукови који их истовремено и повезују. Архитектонска пластика борачке цркве, сведеног је израза и скромне материјализације, а монотона камена фасадна платна оживљена су фризовима слепих аркада на северној и јужној страни. Узане, профилисане монофоре, распоређене су, по једна, на северном и јужном зиду припрате и наоса, и једна на олтарској апсиди. Улазни портали, иако степенасто компоновани, лишени су било какве стилизованости. Посебна препознатљивост цркве, донекле долази и од степенасто компонованих кровних равни, данас покривених ћерамидом, која је заменила некадашњу покривку од олова или камених тесаника.

Живопис у цркви се сачувао у најнижој зони олтара, наоса и источног зида припрате, као и делимично у другој зони јужног и западног зида главног дела храма.

Целина од двадесетак целивајућих икона олтарске преграде настала је око 1870. год. и својим стилским особеностима упућује на рад Димитрија Посниковића. Иконостас у храму архистратига Михаила ни у ком погледу не одступа од Посниковићевих скромних сликарских способности, слабијег цртежа и перспективе али далеко сигурнијег колорита и са распоредом икона ближем традиционалним решењима.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Бошковић, Ђ. и сар.(1956.): Борач у: Археолошки споменици и налазишта у Србији, II Централна Србија, стр. 95-96, САНУ, Београд
  • Боривоје Радић, Предраг Пајкић, Знаменитости Шумадије, стр. 94, Завод за заштиту споменик културе Крагујевац, Крагујевац 2007.
  • Сања Кесић, Живопис цркве Св. Арханђела у Борчу, Саопштења XXV РЗЗСК 1993
  • Ранко фридрик, О радовима на конзервацији архитектуре цркве у селу Борчу, Сопштења X РЗЗСК 1974.
  • G.Skrivanić, Fra Mauro, II Mappamondo, Istorijski časopis 12-13,1963, str 157-166
  • Феликс Каниц, Србија земља и становништво, од римског доба до краја XIX века, прва књига, LOGOS ART, Београд 2007

Референце[уреди]

  1. ^ „Црква Светих Арханђела”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 9. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]