Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Славковици

Манастир Ваведење у Славковици
Манастир Ваведење у Славковици
	Обновљена црква манастира Ваведења Пресвете Богородице
Опште информације
Место	Славковица
Општина	Општина Љиг
Држава	Србија
Врста споменика	Манастир
Време настанка	крај 13. век - почетак 14. века
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ваљево

Манастир Ваведење (познат и као Црквина или Манастирина) је средњовековни манастир који се налази у селу Славковица код Љига, у подножју сувоборског венца Рајца. Иако је вековима био у рушевинама, манастирска црква, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, у потпуности је реконструисана и освештана 2018. године.^[1]

Манастирски комплекс је од изузетног историјског значаја због хипотезе да се у њему налазе гробнице деспота Ђурђа Бранковића, његове супруге Јерине и сина Лазара.^[2] Данас се налази под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.^[3]

Историјат

Сматра се да је првобитна црква подигнута крајем XIII или почетком XIV века. Била је једнобродне основе, направљена од необрађеног камена и вероватно није била живописана.^[3] Средином XV века, цркви је дозидан нартекс и купола, а око ње је подигнут низ других грађевина и заштитни зид, чиме је она постала центар манастира. Простор око цркве коришћен је за сахрањивање од XIV до XVI века, након чега је манастир највероватније запустео.^[3]

Археолошка истраживања и "Тајна Бранковића"

Камеја са ликом Светог Николе, пронађена у саркофагу

Археолошка истраживања комплекса обављена су у периоду од 1973. до 1978. године. Том приликом, у просторији уз јужни зид нартекса, откривена су три масивна камена саркофага у којима су сахрањене три веома угледне личности, за које се верује да су били ктитори манастира.^[4]

У саркофазима су пронађени земни остаци двојице мушкараца (старијег и млађег) и једне старије женске особе. У рукама женске особе пронађена је изузетно вредна камеја од оникса са ликом Светог Николе, која се датира у X/XI век и данас се чува у Народном музеју у Београду.^[3]

На основу овог и других налаза, настала је хипотеза да гробница припада деспоту Ђурђу Бранковићу, његовој супрузи Јерини (која је била Гркиња, што би објаснило византијску камеју) и њиховом сину Лазару. Ова теорија, иако није дефинитивно потврђена, даје локалитету огроман историјски и културни значај.^[2]

Обнова светиње

Након деценија пропадања, Епархија ваљевска је покренула иницијативу за обнову манастирске цркве. Радови на потпуној реконструкцији средњовековне Цркве Ваведења Пресвете Богородице, по пројекту архитекте Михаила Митровића, завршени су 2018. године, када је храм и освештан.^[1]^[5]

Локалитет је послужио и као сценографија за један сегмент филма Повратак Отписаних.