Црна Бара (Власотинце)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Црна Бара.
Црна Бара
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво
 — (2011) 224
Положај
Координате 43°01′01″ СГШ; 22°09′33″ ИГД / 43.016833° СГШ; 22.159166° ИГД / 43.016833; 22.159166Координате: 43°01′01″ СГШ; 22°09′33″ ИГД / 43.016833° СГШ; 22.159166° ИГД / 43.016833; 22.159166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 684 m
Црна Бара на мапи Србије
Црна Бара
Црна Бара
Црна Бара на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака VL

Црна Бара је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 224 становника (према попису из 1991. било је 315 становника).

Насеље је веома старо и саграђено је од овчара који су претходно живели у колибама. И данас постоје чобанске колибе на обронцима (Крушевачке) Букове главе и Јагњилу на надморској висини од 700 до 900 метара.

Инфраструктура[уреди]

Село је електрифицирано 1976. године, има водовод и продавницу. Макадамски пут повезује Црну Бару са Власотинцем, удаљеним око седам километара. Сеоска школа је саграђена после Другог светског рата. Некада је наставу похађао велики број ђака, који су пунили школске клупе, а данас после миграције становништа је остало веома мало ученика. Велики број њихових фамилија се иселио у Власотинце и у Војводини.

Становништво[уреди]

У Црној Бари се живело од сточарства. Задњи активни сточар је Драгослав Миленковић, који је пре тога био зидар-печалбар. Становници села су вековима водили припрости сеоски живот јер су били отежаном локалном инфраструктуром удаљени од града. У прошлим временима се пешачило и коњима ишло у град. Данас црнобарци поседују тракторе и кола за превоз до града. Већина мештана се петком -пазарним даном- може срести у Власотинцу. Црнобарци продају на власотиначкој пијаци планински сир и кромпир. Многи и дрваре, користећи претежно тракторе за превоз дрва - храстова, багремова и букова.

У селу се гаји кромпир, раз и овас. У задње време се све више мештана бави садњом јагода због географске погодности села, које је окренуто према јужној страни, на падини Букове главе према Гуњетини и селу Црнатову.

Поред обрађивања земље, данас су већина мештана печалбари-зидари, који су пре тога били циглари-печалбари. Између два светска рата су старији ишли у цигларску печалбу чак у Влашко.

Демографија[уреди]

У насељу Црна Бара живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (43,8 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 87 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 821
1953. 791
1961. 789
1971. 634
1981. 469
1991. 315 315
2002. 224 224
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
222 99,10 %
Хрвати
  
1 0,44 %
непознато
  
1 0,44 %


Сеоски обичаји[уреди]

Живот у селу се одвијао кроз рад са стоком и обрадом земље. У то спада чување стоке и сакупљање летине. Уз рад се певало и тако се лакше подносиле животне тегобе. Сеоске радости су биле: јагњење оваца, сакупљање сена, жетва, вршидба рази и овса-касније домаће пшенице, удадбе и женидбе, славе, вашари, крстељке, испраћаји у армију, зарада у печалби, подизање деце, изградња куће и стаје-појединачне и колективне у селу.

Некада су црнобарске свадбе трајале по три дана. И данас су се задржали неки стари обичаји: Млада се прво испроси. Онда се музиком долази у сватовима да се девојка одведе уз гађање јабуке момка и даровање девојкине родбине. Нарочито се тај ритуал са јабуком и данас доста цени као способност момка као мушкарца да буде ратник и заштитник куће. У власотиначком крају се мушка глава одвајкада ценила као заштитник куће од зулума и разноразних освајача. Данас се још уз плех музику-трубаче, одржао обичај да се млада ујутру рано диже и доноси хладну воду са кладанца.

Када се сакупи летина, у јесењем времену, као и почетком августа у селу -као у осталим селима власотиначкога краја- организовале су се седељке-прела. Момци и девојке су се сакупљали на крстопутини, ложила се ватра, пекло се класје, прело и шалило и смејало.

Легенда о Црном бику[уреди]

Црна Бара је према легенди добило назив по бари, језерцу преко пута гробља, где су данас воћњаци, испод којих су ископани бунари. У тој бари је живео један црни бик. Тај црни бик је излазио из баре и убијао говеда када су пила воду. Тако се из баре изливала црвена крв која је чак стизала до воденице у селу Завидинце. Једног дана чувајући говеда поред баре, волови су убили тог црног бика и онда је он престао да се јавља из те баре. Црни бик из баре је према тој легенди допринео да село добије назив Црна Бара.

Легенда о црнобарској цркви[уреди]

Међу старијим мештанима Црне Баре и данас кружи прича о пренешеној црнобарској цркви. По тој легенди се данашња црква у оближњем селу Конопница претходно налазила у Црној Бари на старом гробљу. Виле самовилке су је пренеле из Црне Баре тамо али због претходног стајања на старом гробљу Црне Баре тамо нема вампира.

Легенда о црнобарским музичарима[уреди]

У селу су на свадбама и весељима били веома популарни гајдаши. Најстарији познати музиканти у гајдама су били: Тоза Миленковић, Криста Миленковић и Владимир Спасић. О Този гајдашу се и данас препричавају приче како је са гајдама прошао солунски фронт (у Првом светском рату). По казивањима се његова слика са комором приликом преласка солунског фронта и пробоја налази у Београду у историјском музеју. Прича се да је умро за време Другог светског рата и због борбе са Немцима на овом подручју нису могли да га сахране, па је неколико пута био сахрањиван.

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]