Црна зова

Црна зова
жбун у цвету
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Dipsacales
Породица:	Capryfoliaceae
Род:	Sambucus
Врста:	S. nigra
Биномно име
Sambucus nigra L.
Ареал врсте.

Црна зова или црна базга (лат. Sambucus nigra) вишегодишња је дрвенаста биљка из породице Caprifoliaceae.

Опис биљке

Ниско дрво или жбун са уздужно испуцалом, сивосмеђом кором, листопадно расте 3 до 10 м висине. Младе гране су зелене, прошаране светлим цртицама и са унутрашњошћу испуњеном белом сржи. Листови су непарно перасти, наспрамни са листићима чији је обод тестерасто назубљен. Цветови су жућкастобели, сићушни, пријатног мириса и сакупљени у крупне, штитасте, пљоснате цвасти чија ширина достиже 20 cm, цветање је од априла до јуна. Плод је округла, у почетку зелена, а касније црна коштуница са 3-4 семена. Почиње да дозрева од августа. Потребно је упозорити да су листови црне зове и незреле бобоце, због самбунигрина отровни.

Употреба и састав

Користи се цвет, а нешто ређе плод (зрео) и лист. Цветови садрже етарско уље које садржи око 40 материја: флавоноиде, гликозиде, хлорогенску киселину, слуз, танине, пектине и др. У плоду су присутни гликозиди, танини, мало етарског уља, шећер, воћне киселине, витамин Ц и др. Сличног састава су и листови. Сви делови су богати минералним материјама (гвожђе, натријум, калијум) и њиховим солима.

Цвет зове се користи код грознице, синузитиса, стимулише рад знојних жлезда (посебно у комбинацији са липом) чиме се снижава телесна температура. У комбинацији са сапуњачом и кантарионом користи се против вируса (херпес симплекс, вируса типа А и Б, вирус грипа). Од цветова зове припрема се чај и сок.

Плод се употребљава као лаксанс и средство за појачано мокрење и знојење, затим код неуралгије и ишијаса. Осим у медицини плод се употребљава и у прехрамбеној индустрији за поправљање боје. Свежи плодови се користе и за пролећно чишћење организма.

Галерија

• 
  Кора
• 
  Уздужни пресек летораста са широком белом сржи
• 
  Лист
• 
  Цваст
• 
  Плод
• 
  Семе
• 
  Клијавац
• 
  Дрво
• 
  Сок од црне зове
• 
  Мармелада од црне зове

Литература

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.