Пређи на садржај

Црна чоколада

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Црна чоколада која садржи 70% какаоа

Црна чоколада је врста чоколаде направљена од какаоа, какао путера и шећера. Црна чоколада без додатка заслађивача је позната као горка чоколада, незаслађена чоколада, обична чоколада или 100% чоколада.[1] Црна чоколада има већи проценат какаа од бијеле чоколаде, млијечне чоколаде и других врста чоколаде. Црна чоколада је цијењена због тврдњи о здравственим бенефитима, које су непотврђене и сматра се за софистициран избор чоколаде. Слично млијечној и бијелој чоколади, црна чоколада се користи за прављење чоколадних плочица и као премаз у кондиторској индустрији.

Црна чоколада је стекла велики дио популарности након покушаја француских произвођача чоколаде у касном 20. вијеку да успоставе склоност ка црној чоколади код Француза, над млијечном чоколадом. Због високог процента какаоа, црна чоколада може да садржи посебно велике количине тешких метала као што су олово и кадмијум. Од 2024. године предвиђа се да ће тржиште црне чоколаде расти за преко 9% годишње у наредне четири године, што је посебно подстакнуто растом на европском тржишту.

Црна чоколада има горак и интензивнији укус од других врста чоколаде. Укус зависи од квалитета какао зрна и какао путера који се користе као састојци. Прављење црне чоколаде укључује процес мијешања, рафинирања, конширања и стандардизације. Државни и индустријски стандарди о томе који производи могу бити означени као „црна чоколада“ разликују се у зависности од земље и тржишта.

Историја

[уреди | уреди извор]
Човек меље какао у чоколаду са метом и маном

Након почетка узгоја какао дрвета прије више од 5000 година,[2] аутохтони Американци почели су да производе какао напитке. Најранија популација за коју се зна да је користила биљку какаа су древни народ Мајо-Чинчипе из данашњег Еквадора, око 3300. године п. н. е.[3] Иако је нејасно када су безалкохолна пића са какаоом по први пут конзумирана, неки академици тврде да се то догодило до 1650. п. н. е,[4] док други академици тврде да се то догодило око 1800. године п. н. е. односно да је древни народ Олмека из данашњег Мексика и Централне Америке први конзумирао овакве напитке са какаоом.[3] Када су шпански конквистадори први пут пробали чоколаду око 1520. године,[5] постојало је много различитих варијација какао напитака, од којих се једна, направљена у Гватемали, називала чоколадом.[6] Након што је ова област постала доминантна у производњи какаоа у каснијем 16. вијеку, чоколада је постала ријеч за сва пића на бази какаоа.[7] Европљани су прилагодили чоколаду укусу Старог свијета, додали су шећер,[8] а након што су је донијели у Европу, проширила се и постала је популарна међу елитом.[9] Током наредних вјекова црна чоколада је једноставнија и мање зачињена.[10]

Кунрат Јоханес ван Хаутен је 1828. добио патент за производни процес за прављење холандског какаоа; уклонио је какао путер из какао ликера и тиме је створио услове за масовну производњу.[11] Британски произвођач чоколаде Fry's је 1847. године створио прву модерну чоколадицу,[12] а током следећег вијека она ће бити унапријеђена.[13] Са проналаском модерне млијечне чоколаде 1875. године, скован је термин црна чоколада (енгл. dark chocolate) ради разликовања традиционалне чоколаде од нове врсте чоколаде.[14] До 1899. године у Сједињеним Америчким Државама, црна чоколада се сматрала храном за мушкарце и неприкладном за децу.[15] Током два свјетска рата, црна чоколада је обогаћена витаминима А, Б1, Б2, Ц, Д, ниацином и понекад калцијумом, како би се спријечила потхрањеност.[16] Почевши од 1930-их и 1960-их, британски произвођачи чоколаде Rowntree's и Cadbury почели су да брендирају своје производе од црне чоколаде кроз довођење у везу са женама из више класе приликом рекламних кампања.[17] Ово је био одговор на истраживање тржишта тог времена које је тврдило да су црну чоколаду фаворизовали виши друштвени слојеви, у поређењу са радничком класом која је више волела млијечну чоколаду.[18]

Током касних 1970-их, када је цијена какаоа била веома ниска,[19] укус француских познавалаца снажно се окренуо у корист црне чоколаде и против млијечне чоколаде након заговарања чоколадара Роберта Линкеа.[20] Током наредне деценије, организована кампања широм Француске имала је за циљ да подстакне јавност да цијени црну чоколаду домаће производње и софистицираног укуса. Технолози и произвођачи су заједно радили на стварању стандарда укуса користећи концепте позајмљене од познаваоца вина.[21] Ово је мотивисано страним фирмама које су заузеле дијелове француског тржишта кондиторских производа на рачун локалних чоколада.[22] Истовремено, висококвалитетној црној чоколади су се због садржаја теобромина почели приписивати психоактивни, а можда и афродизијачки квалитети.[23]

Током 1990-их, француски стандарди по питању укуса црне чоколаде, који су постали масовно прихваћени, прихваћени су у САД.[21] Ови стандарди, објављени у документима попут водича за дегустацију чоколаде, евоцирали су тероар, сорте пасуља и раст имања. Промовисане су чоколаде са високим садржајем какаоа и новим укусима (као што су бибер, ђумбир и коморач).[24] Ове чоколаде су биле знатно скупље од чоколада које су претходно конзумиране.[25] До касних 2000-их, склоност ка црној чоколади је виђена као знак „пробирљивог укуса“ у Сједињеним Америчким Државама.[26]

Црна чоколада је тврђа од млијечне,[27] због величине честица и садржаја масти и лецитина.[28] Црна чоколада има горак и интензивнији укус од млијечне чоколаде, због већег удјела какао масе,[29] која садржи теобромин, кофеин, л-леуцин и катехин флавоноиде.[30] У поређењу са другим врстама чоколаде, квалитет какао зрна је важнији за укус,[31] а какао путер са најјачим укусом користи се за црну чоколаду.[32] Црна чоколада може, између осталог, имати загорени, чоколадни, димљени, орашасти и кисео укус. Ове варијације су посебно примјетне међу црним чоколадама које користе какао зрна порекла из једног извора (земље, локације).[29] Док је привлачност укуса слатке и млијечне чоколаде често одмах очигледна, сложенији укуси црне чоколаде могу довести до тога да је ка црној чоколади потребно развити афинитет.[33]

Црна чоколада садржи 60 једињења која доприносе укусу, од којих се 33 сматрају посебно важним. Основна и неутрална једињења стварају „чоколадни“ укус, док су кисела једињења доприносе слатком укусу. Нека од ових једињења су производ Мејардових реакција.[34] Неки произвођачи примјењују процес старења црне чоколаде да би побољшали укус. Ово се ради најмање неколико недеља, а расправља се да ли је пожељно старење дуже.[35] Антиоксиданси у чврстим материјама какаоа су одговорни за очување чоколаде;[36] црна чоколада има рок трајања око двије године, дужи од млијечне чоколаде.[37] Боја ове врсте чоколада може бити у нијансама од махагонија до црне.[38]

Здравствени ефекти

[уреди | уреди извор]
USDA „Чоколада, црна, 70—85% какао масе”
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија2.500 kJ (600 kcal)
45,9 g
Шећери24 g
Прехрамбена влакна10,9 g
42,6 g
Засићене24,5 g
Транс0,03 g
Мононезасићене12,8 g
Полинезасићене1.26 g
7,79 g
Витамини
Витамин А екв.
(0%)
2 μg
Витамин А39 IU
Тиамин 1)
(3%)
0,034 mg
Рибофлавин 2)
(7%)
0,078 mg
Ниацин 3)
(7%)
1,05 mg
Витамин Б5
(8%)
0,418 mg
Витамин Б6
(3%)
0,038 mg
Витамин Е
(4%)
0,59 mg
Витамин К
(7%)
7,3 μg
Минерали
Калцијум
(7%)
73 mg
Бакар
(89%)
1,77 mg
Гвожђе
(92%)
11,9 mg
Магнезијум
(64%)
228 mg
Манган
(93%)
1,95 mg
Фосфор
(44%)
308 mg
Калијум
(15%)
715 mg
Селен
(10%)
6,8 μg
Натријум
(1%)
20 mg
Цинк
(35%)
3,31 mg
Остали конституенти
Вода1,37 g
Кофеин80 mg
Холестерол3 mg
Теобромин802 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Хранљиве материје у црној чоколади укључују 46% угљених хидрата, 43% масти, 8% протеина и 1% воде (на сто грама производа). На 100 грама, црна чоколада садржи 600 калорија прехрамбене енергије и богат је извор (дефинисано као више од 20% дневне вриједности, ДВ) неколико дијететских минерали, укључујући бакар, гвожђе, магнезијум, манган, фосфор, калијум и цинк.

Истраживање

[уреди | уреди извор]

Иако се црна чоколада популарно сматра здравом храном,[39] спроведена су само ограничена висококвалитетна клиничка истраживања како би се процијенили ефекти на здравље и утврђене су тек минималне промјене на здравље након краткорочног конзумирања црне чоколаде у већој количини.[40] Недавна студија из 2024. године показала је да су они који су конзумирали више од пет порција црне чоколаде седмично имали око 20% мањи ризик од развоја дијабетеса типа 2.[41]

Флаваноли који се налазе у црној чоколади укључују мономере катехин и епикатехин и (у мањој мјери) полимерне процијанидине.[40] Да бисте конзумирали довољно какао флаванола за претпостављене ефекте, за који се тврди у неким ограниченим студијама, потребно је појести најмање око 135 грама црне чоколаде дневно, што подразумијева и унос значајних количина шећера и засићених масти. Индустрија чоколаде, а посебно Mars, Incorporated, финансирала је истраживање за промовисање чоколаде као здраве хране. Од 2018. године, предузеће Mars је финансирало више од 150 студија о какао флаванолима од 1980-их. Те године су рекли да више неће покушавати да имплицирају да је чоколада здрава храна.[42]

Систематска анализа ефеката чоколаде и какаоа на здравље из 2021. открио је да још увијек нису спроведена висококвалитетна истраживања за процјену физиолошких исхода. Једини уочени ефекти на здравље била су побољшања липидних профила; контролни субјекти нису показали значајне разлике у погледу кожних, кардиоваскуларних, антропометријских, когнитивних и квалитетних промјена.[43]

Садржај метала

[уреди | уреди извор]

Чоколада, посебно црна чоколада, може да садржи значајне нивое токсичних тешких метала, као што је кадмијум, који може бити природно присутан у земљишту плантажа какаоа, посебно у Латинској Америци.[44][45] За производе који садрже преко 50% какаоа, Европска комисија је поставила границу за кадмијум од 0,8 мг/кг, док је за чоколаду која садржи између 30—50% какаоа граница 0,3 мг/кг.[44] Након што су ова ограничења ступила на снагу 2019. године, слични прописи су примјењени у другим јурисдикцијама широм свијета.[46] Америчка савезна држава Калифорнија препоручује максималан дневни унос од 4,1 микрограма кадмијума.[47]

Извјештај из 2024. који анализира узорке црне чоколаде и какаоа у Сједињеним Државама од 2014. до 2022. открио је да више узорака премашило Prop 65 за тешке метале: 43% узорака прелази нивое олова, а 35% прелази нивое кадмијума.[48]

Производња

[уреди | уреди извор]

Црна чоколада је углавном комбинација чоколадног ликера, какао путера и шећера.[49] Основни процес прављења црне чоколаде укључује мијешање, рафинирање, конширање и стандардизацију.[50] У фази мијешања, чоколадни ликер се комбинује у меланжеру са шећером и мало какао путера, мијешајући док се не формира паста.[51] Млијечне масти се често додају црној чоколади да би се одложило формирање чоколадног цвета; црна чоколада која садржи 1—2% млијечне масти има кашњење у цветању.[52] Неки произвођачи додају и млијечне масти како би црна чоколада мало омекшала и како би се ослободило више укуса.[53] Црна чоколада је најлакша чоколада за руковање у производњи, због релативно ниске вискозности.[54]

Све док је какао маса правилно млевена, процес рафинације црне чоколаде првенствено се састоји од млевења шећера.[55] Рафинисање првенствено укључује стављање чоколаде кроз машину за рафинацију, која преноси какао масу кроз велике челичне ваљке постављене на различите ширине, обавијајући их масноћом све док честице чоколаде не буду онолико ситне колико се жели, а какао маса не постане фини прах.[56] Рафинисање црне чоколаде како би била финија чини укус какаоа интензивнијим,[57] а идеална величина честица за црну чоколаду износи 35 μм.[58] Црне чоколаде са већом какао масом овдје захтијевају посебно прилагођавање радног процеса, пошто са високим уделом какао путера може доћи до проблема са процесом рафинације на ваљцима. Ове промјене у процесу могу бити: почетак процеса рафинације са мање какао масе и само интеграцију остатка током фазе конширања или употребу какао праха или прераду у млину.[29]

Машине за конширање мијешају и мијесе какао масу, мијењајући укус и текстуру. [59] Више него код других врста чоколаде, конширање црне чоколаде служи за уклањање непожељних укуса.[60] Црна чоколада се пече на вишим температурама од других чоколада, између 70 и 72 степена.[61] Ако црна чоколада поприми влагу током процеса конширања, на примјер тако што се коншира у истој просторији као и млијечна чоколада, црна чоколада може постати непожељно густа и може имати непријатан укус.[62] Током завршног корака стандардизације, додају се емулгатори као што су лецитин или PGPR да би се побољшала текстура.[63] Неки произвођачи додају ванилу или ванилин као арому.[64] Ако је потребно да се постигне жељени принос или вискозитет, може се додати још какао путера, прије него што се смјеша подвргне лабораторијском испитивању величине честица и безбједности хране. Ако испуњава ове стандарде, пумпа се кроз фина сита да би се уклонили сви агломерати.[59] Када се црна чоколада темперира, нивои температуре се разликују од млијечне чоколаде због начина на који млијечне масти утичу на формирање кристалне структуре.[65]

Законски услови

[уреди | уреди извор]

Према директиви Европске уније из 2000. године, црна чоколада мора да садржи најмање 18% какао путера, не мање од 35% укупне суве чврсте супстанце какаоа и најмање 14% суве немасне чврсте супстанце какаоа.[66] Од 2017. године, Управа за храну и лекове САД није регулисала стандардни идентитет за црну чоколаду, што је довело до забринутости да су неки производи направљени од биљних масти и да су купци били заведени здравственим тврдњама.[67]

Продавница чоколаде у Француској; Француска се сматра „домом црне чоколаде“[68]

Током 2010-их, потражња за црном чоколадом са високим садржајем какаоа порасла је у свјетлу истраживања која повезују садржај антиоксиданата са смањеним ризиком од рака и кардиоваскуларног здравља.[69] Од 2019. године, потражња за црном чоколадом која садржи више од 70% какаоа, посебно чоколада са сировином какаоа потеклом из једне земље односно извора, била је у расту.[70]

Француска се сматра „колијевком црне чоколаде“, а тамошња индустрија користи израз Grand Cru за посебно цијењене чоколаде.[68] Од 2018, тамошњи трговци на мало и произвођачи црне чоколаде добијали су једнак дио већи од двије трећине марже остварене у ланцу снабдијевања какаоом за табле црне чоколаде.[71] Од 2016. године, тржиште црне чоколаде било је концентрисано више у континенталној Европи него у Сједињеним Америчким Државама и Енглеској.[72] 31% произведене чоколаде је била црна чоколада. Од 2005. до 2011. потрошња црне чоколаде у САД порасла је за 9% годишње.[73] Осим вјеровања о здрављу црне чоколаде, повећана потражња за црном чоколадом у Сједињеним Државама приписује се и тренду потрошача који проширују преференције изван традиционалне чоколаде из масовне производње.[74] У Сједињеним Државама се овај раст формирао на уштрб млијечне чоколаде.[75]

Велики проценат чоколада које продаје швајцарски произвођач чоколаде Линдт је црна чоколада са различитим процентима чврстог какаоа, укључујући 70%, 85% и 90%.[74] У извештају о истраживању тржишта из 2024. под називом Истраживање тржишта цнре чоколаде, аутори су идентификовали различите облике у којима се црна чоколада продавала: штанглице, блокови, комади, комадићи, бомбони и као други кондиторски производи. У свим овим облицима конзумирала се као ужина, а користили су је посластичари за своје рецепте.[76][77] Извештај је утврдио да је Европа један од највећих произвођача, а тржиште је у цјелини порасло за преко 8% у односу на претходну годину. Отприлике трећина продаје је идентификована као органска чоколада, а на тржиште је утицала променљива цијена какао зрна.[76]

Варијанте

[уреди | уреди извор]
Ручно прављена гурманска црна чоколада

Црна чоколада са ниским садржајем шећера се прави тако што се шећер замјењује малтитолом, шећерним алкохолом, који се може замијенити мјешавином влакана и стевијом.[78] Према анализи тржишта црне чоколаде, тржишта за црну чоколаду која се продаје као безглутенска и гурманска су расла. Црне чоколаде које се продају као гурманске идентификоване су као направљене од какаоа са укусом, сувог воћа и шећера као што је кокосов шећер. Друге врсте црне чоколаде укључивале су занатске, органске, млијечне и веганске чоколаде.[76] Могу се додавати ораси, житарице, креме, ликери и сирупи.[77] Црне чоколаде варирају у процентима чврстих материја какаоа које садрже, од производа који се називају црна чоколада са процентима од 40% до 100%.[30]

За црну чоколаду се углавном користе какао са укусом, какао купљен за премију који се цијени због свог укуса или других квалитета. То укључује чоколаде из једног извора.[79] Црне чоколаде из једног извора (земље поријекла) су често из земаља као што су Еквадор и Венецуела. У овим чоколадама су наглашени воћни, опор и кисели укуси, док се ароме диме и буђи избјегавају јер се не могу уклонити даљом обрадом.[70]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mushet, Table & Caruso (2008), стр. 39–40; Patrick-Goudreau (2007), стр. 241.
  2. ^ Lanaud et al. (2024), стр. 8.
  3. ^ а б „The secret history of chocolate”. History (на језику: енглески). 2023-01-25. Приступљено 2025-01-04. 
  4. ^ Powis et al. (2008), стр. 38; Collins (2022).
  5. ^ Dillinger et al. (2000), стр. 2058S-2059S.
  6. ^ Sampeck & Thayn (2017), стр. 78–79.
  7. ^ Sampeck & Thayn (2017), стр. 79.
  8. ^ Martin & Sampeck (2015), стр. 41.
  9. ^ Coe & Coe (2013), Chocolate and the English.
  10. ^ Martin & Sampeck (2015), стр. 45.
  11. ^ Coe & Coe (2013), A Break with the Past: Van Houten's Inventions.
  12. ^ Gordon (2008), стр. 590.
  13. ^ Coe & Coe (2013), Switzerland: Land of Cows and Chocolate; Snyder, Olsen & Brindle (2008), стр. 620.
  14. ^ Collins (2022), стр. 228–230.
  15. ^ Hackenesch (2017), стр. 71.
  16. ^ Graziano (1998), стр. 141.
  17. ^ Robertson (2009), стр. 26–27.
  18. ^ Robertson (2009), стр. 29.
  19. ^ Terrio (2000), стр. 260.
  20. ^ Terrio (2000), стр. 42, 49, 227; Terrio (2014), стр. 177.
  21. ^ а б Terrio (2016), стр. 140.
  22. ^ Terrio (2014), стр. 177.
  23. ^ Wilson & Hurst (2012), стр. 136.
  24. ^ Terrio (2016), стр. 143.
  25. ^ Hackenesch (2017), стр. 16.
  26. ^ Terrio (2016), стр. 141.
  27. ^ Beckett (2019), стр. 88.
  28. ^ Afoakwa (2016), стр. 209.
  29. ^ а б в Ziegler (2017), стр. 205.
  30. ^ а б McShea et al. (2008), стр. 632.
  31. ^ Alberts & Cidell (2016), стр. 129.
  32. ^ Kamphuis & Fowler (2017), стр. 64.
  33. ^ Schifferstein, Kudrowitz & Breuer (2022), стр. 320–321.
  34. ^ Afoakwa (2016), стр. 165, 168.
  35. ^ Telly (1997), стр. 174.
  36. ^ Beckett (2019), стр. 19.
  37. ^ Leissle (2018), стр. 64; Ziegler (2017), стр. 206.
  38. ^ Bau (2008), стр. 37.
  39. ^ James (2018).
  40. ^ а б Ried et al. (2017).
  41. ^ „Chocolate intake and risk of type 2 diabetes: prospective cohort studies”. BMJ. 4. 12. 2024. Приступљено 6. 12. 2024. 
  42. ^ Nestle (2018), стр. 54–59.
  43. ^ Tan et al. (2021), стр. 1.
  44. ^ а б „Cadmium in chocolate” (PDF). European Commission. 1. 3. 2019. Приступљено 7. 3. 2023. 
  45. ^ Vanderschueren et al. (2021), стр. 1.
  46. ^ Vanderschueren et al. (2021), стр. 2.
  47. ^ „Cadmium”. California Environmental Protection Agency, Office of Environmental Health Hazard Assessment. 1. 5. 1997. Приступљено 8. 3. 2023. 
  48. ^ Hands et al. (2024), стр. 1.
  49. ^ Afoakwa (2016), стр. 122.
  50. ^ Stauffer (2017), стр. 543.
  51. ^ Stauffer (2017), стр. 544; Coe & Coe (2013), How They Make Chocolate.
  52. ^ Beckett (2019), стр. 73; Skytte & Kaylegian (2017), стр. 112.
  53. ^ Hartel, von Elbe & Hofberger (2018), стр. 468.
  54. ^ Marsh & Rummel (2024), стр. 208.
  55. ^ Ziegler & Hogg (2017), стр. 226.
  56. ^ Stauffer (2017), стр. 544; Presilla (2001), стр. 64.
  57. ^ Beckett (2019), стр. 114; Ziegler & Hogg (2017), стр. 226.
  58. ^ Afoakwa (2016), стр. 123.
  59. ^ а б Stauffer (2017), стр. 545.
  60. ^ Beckett, Paggios & Roberts (2017), стр. 241.
  61. ^ Afoakwa (2016), стр. 162.
  62. ^ Beckett, Paggios & Roberts (2017), стр. 249.
  63. ^ Beckett (2019), стр. 67, 78; Stauffer (2017), стр. 543, 545.
  64. ^ Leissle (2018), стр. 50; Stauffer (2017), стр. 543.
  65. ^ Afoakwa (2016), стр. 129.
  66. ^ Afoakwa (2016), стр. 118.
  67. ^ Thomas (2017), стр. 671.
  68. ^ а б Wohlmuth (2017), стр. 493.
  69. ^ Afoakwa (2016), стр. 15, 37.
  70. ^ а б Beckett (2019), стр. 113.
  71. ^ FAO and BASIC (2024), стр. 7.
  72. ^ Afoakwa (2016), стр. 15.
  73. ^ Afoakwa (2016), стр. 37.
  74. ^ а б Alberts & Cidell (2016), стр. 122.
  75. ^ Thomas (2017), стр. 665.
  76. ^ а б в „Dark Chocolate Market Analysis Europe, North America, APAC, South America, Middle East and Africa - US, Germany, Belgium, France, UK - Size and Forecast 2024-2028”. technavio. мај 2024. Архивирано из оригинала 5. 9. 2024. г. Приступљено 9. 9. 2024. 
  77. ^ а б Gutiérrez (2017), стр. 1332.
  78. ^ Beckett (2019), стр. 117.
  79. ^ Fowler & Coutel (2017), стр. 47.

Литература

[уреди | уреди извор]
Књиге
Чланци и извештаји