Црни Као (Баточина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црни Као
CrniKaoBatočina.jpg
Поглед на један део Црног Кала
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаБаточина
Становништво
 — 2011.Пад 410
Географске карактеристике
Координате44°10′19″ СГШ; 21°02′09″ ИГД / 44.172° СГШ; 21.035833° ИГД / 44.172; 21.035833Координате: 44°10′19″ СГШ; 21°02′09″ ИГД / 44.172° СГШ; 21.035833° ИГД / 44.172; 21.035833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина179 м
Црни Као на мапи Србије
Црни Као
Црни Као
Црни Као на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Црни Као је насеље у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 410 становника (према попису из 2002. било је 446 становника).

Географија[уреди]

Територија села Црни Као налази се у централном делу Србије. Смештен је у источном пределу Шумадије. Налази се у северном делу општинске територије Баточине.

Црни Као се налази на 179 метара надморске висине, на 5 км северније од Баточине, 28 км северније од Крагујевца и 118 км јужно од Београда.[1] Кроз Црни Као пролази пут који повезује Баточину са Рачом.

Историја[уреди]

На територији Црног Кала пронађени су предмети из доба неолита. Такође у селу су пронађени налази из времена када су на овим просторима владали Римљани.

На месту Црног Кала је некада било насеље Топола. Тополци су осигуравали царски пут као дербенџије. Крајем шеснаестог века у селу је било једанаест кућа. Не зна се тачно када се изгубила Топола и када се уместо ње појавио Црни Као.

Сигурно је да је Црни Као постојао почетком осамнаестог века. када су Аустријанци освојили ове крајеве, извршили су попис 1718. године у којем се Црни Као наводи као напуштено село. Након Другог српског устанка 1815. сматран је засеоком Баточине. Међутим већ 1820. се води као посебно село у саставу Општине Баточина.

Црни Као је био у саставу Општине Баточина до 1872. године, када је дошло до сједињења са Сипићем. Већ 1874. године Црни Као и Турчин су одлучиле да се одвоје од досадашњих општина и образују заједничку општину. То је потврђено указом 3. јуна 1875. године. Међутим 1880. поново је Црни Као пришао Баточини и са њом остао до 1898. године. Године 1898. Баточина је прешла у крагујевачки срез, па се Црни Као морао одвојити од ње и поново је пришао Сипићу.

Археолошка налазишта и спомен обележја у Црном Калу[уреди]

  • Саставци (неолит, римско доба)
  • Споменик жртвама из НОБ-а

Демографија[уреди]

У насељу Црни Као живи 353 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,2 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 137 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 614
1953. 677
1961. 664
1971. 609
1981. 540
1991. 492 458
2002. 446 467
2011. 410
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
445 99,77 %
Роми
  
1 0,22 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Школство[уреди]

Основна школа „Свети Сава“

Црни Као је своје ђаке слао у баточинску школу до 1895. године када је село добило своју школу. Док није била готова школа узета је под кирију приватна кућа Милоша Марковића која је имала три собе. Затим је откупљена кућа Витомира Милојевића са три одељења. Министарство просвете је одобрило отварање школе 1895. године. Прве године школа је имала педесет и два ђака. Школа кроз своју историју није радила само за време Првог светског рата.[5][6]

Нова школска зграда у којој школа и данас ради саграђена је 1985. године. Школа има две учионице, школску кухињу са трпезаријом, наставничку канцеларију и тоалет.

Данас у Црном Калу постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предаје један учитељ. У школској 2003/04 школа је имала деветнаест ученика, а 2011/12 школу је похађало двадесет ученика.

Такође у Црном Калу постоји издвојено одељење дечјег вртића „Полетарац“ из Баточине.

Пољопривреда[уреди]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Црном Калу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Црном Калу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Спорт[уреди]

Младост Црни Као - Напредак Мало Крчмаре

У селу постоји фудбалски клуб Младост који се такмичи у Општинској лиги Рача, последњем степену такмичења у коme се такмиче клубови из Раче и Баточине. У сезонама 2009/10 и 2010/11 Младост се такмичила ранг више, у Међуопштинској лиги Рача-Баточине-Кнић. Након тога клуб се није такмичио, да би се поново активирао у сезони 2013/14.[7]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 pp. 224.
  6. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 131.
  7. ^ Rезултати на srbijasport.net

Литература[уреди]

  • Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976.
  • Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
  • Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.

Спољашње везе[уреди]