Црни Тимок

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Црна река (вишезначна одредница).
Црни Тимок
Опште информације
Дужина 84 km
Басен 1233 km2
Слив Црноморски
Пловност не
Водоток
Извор Малиник, Извор Пећура, Криви Вир
В. извора 375 m
Ушће Бели Тимок код Зајечара
Географске карактеристике
Насеља Зајечар
Област Источна Србија
Притоке Велика Суваја, Мировска река, Радованска река, Боговинска река, Арнаута, Ваља Маре, Сарака, Злотска река, Оснићка река, Шарбановачка река, Брестовачка река и Сува река

Црни Тимок или Црна река или Кривовирски Тимок је река у источној Србији.

Река извире испод планине Малиник у области Кучајских планина. Одатле тече поред села Криви Вир ка североистоку и после 84 km улива се у Бели Тимок код Зајечара и заједно чине Велики Тимок или само Тимок.

Интересантно је да на неким местима има веома кривудав ток.

Природни услови[уреди]

Композитна долина Црног Тимока

Извире испод јужних падина планине Кучај, у дну кречњачког облука из три пећине, на 375 метра надморске висине, недалеко од насеља Криви Вир. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину, а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину.

Најпознатије притоке су Злотска, Шарбановачка, Валакоњска и Осинићка река. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 km дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 km од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од Гамзиградске бање је касноантички локалитет Феликс Ромулијана. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Србије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 km, до састава са Белим Тимоком. Црни Тимок је дугачак 84 km, а површина његовог слива обухвата 1 233 km². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 km³/s.

Највиши водостаји и највећи протицаји Тимока и његових саставница су у априлу, а потом у марту, и потичу од отапања снежног покривача на планинама и пролећних киша. Најмањи протицаји су у августу и септембру и проузроковани су често дугим сушама. Ови водотоци припадају кишно-снежном водном режиму умереноконтиненталне варијанте. Воде у сливу Тимока користе се највише за наводњавање и снабдевање индустрије водом, особито у Бору који добија воду из Борског језера, док се становништво снабдева водоводском водом из каптираних крашких врела, а Неготин водом из бројних бунара. Слив Тимока изложен је снажном деловању ерозије и по томе се истиче у односу на остале реке Источне Србије. На његовој површини регистровано је 812 бујичних токова као и велики број вододерина.

Види још[уреди]

Литература[уреди]