Црни Тимок

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Црна река (вишезначна одредница).
Црни Тимок
Crni Timok.jpg
Црни Тимок близу ушћа
Опште информације
Дужина84 km
Басен1233 km2
СливЦрноморски
Пловностне
Водоток
ИзворИзвор Пећура код Кривог Вира, Кучај
В. извора375 m
УшћеБели Тимок код Зајечара
Географске карактеристике
Држава/е Србија
ОбластИсточна Србија
НасељаЗајечар
ПритокеВелика Суваја, Мировска река, Радованска река, Боговинска река, Арнаута, Ваља Маре, Сарака, Злотска река, Оснићка река, Шарбановачка река, Брестовачка река и Сува река

Црни Тимок (или Црна река, Кривовирски Тимок) је река у источној Србији.

Река извире на јужним обронцима Кучајских планина. Одатле тече поред села Криви Вир ка североистоку и после 84 km улива се у Бели Тимок код Зајечара и заједно чине Велики Тимок или само Тимок.

Интересантно је да на неким местима има веома кривудав ток.

Географија[уреди | уреди извор]

Композитна долина Црног Тимока

Ивор Црног Тимока је познат под именом Пећура и налази се испод јужних падина планине Кучај, на 375 метра надморске висине, недалеко од насеља Криви Вир. Извор чине извори из три пећине у дну кречњачког облука. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину, а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину.

Најпознатије притоке су Злотска, Шарбановачка, Валакоњска и Оснићка река. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 km дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 km од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од Гамзиградске бање је касноантички локалитет Феликс Ромулијана. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Србије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 km, до састава са Белим Тимоком. Црни Тимок је дугачак 84 km, а површина његовог слива обухвата 1 233 km². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 km³/s.

Највиши водостаји и највећи протицаји Тимока и његових саставница су у априлу, а потом у марту, и потичу од отапања снежног покривача на планинама и пролећних киша. Најмањи протицаји су у августу и септембру и проузроковани су често дугим сушама. Ови водотоци припадају кишно-снежном водном режиму умереноконтиненталне варијанте. Воде у сливу Тимока користе се највише за наводњавање и снабдевање индустрије водом, особито у Бору који добија воду из Борског језера, док се становништво снабдева водоводском водом из каптираних крашких врела, а Неготин водом из бројних бунара. Слив Тимока изложен је снажном деловању ерозије и по томе се истиче у односу на остале реке Источне Србије. На његовој површини регистровано је 812 бујичних токова као и велики број вододерина.

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија Извор Пећура, Извор Црног Тимока у селу Криви Вир[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]