Црни лешинар
| Црни лешинар | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Accipitriformes |
| Породица: | Accipitridae |
| Род: | Aegypius |
| Врста: | A. monachus
|
| Биномно име | |
| Aegypius monachus (Linnaeus, 1766)
| |
| |
| Синоними | |
|
Vultur monachus Linnaeus, 1766 | |
Црни лешинар (лат. Aegypius monachus) је велика птица грабљивица која насељава претежно Евроазију. Овај лешинар спада у највеће птице летачице. Члан је породице Accipitridae. Име је добио од грчке речи aegypius-лешинар, а назив врсте monachus произилази из речи монах, калуђер, због карактеристичне главе.[3]
Опис[уреди | уреди извор]
Ова птица дугачка је 98-120 cm, са распоном крила од 2,5-3,1 м. Мужјаци имају масу од 6,3 до 11,5 кг, док су женке тешке од 7,5 до 14 кг и тиме спадају у једне од најтежих птица Старог света.[4][5][6][7][8] Црни лешинар је изразито тамна птица, цело тело јој је браон боје, осим главе. Кожа на глави и врату је плаво-сиве боје, и беле изнад очију. Одрасла јединка има смеђе очи и бледо сиве ноге. Из далека када ове птице лете делују да су црне боје. Веома широка крила држе равно или благо закривљено.
Црни лешинари су генерално врло тихе птице, и могу се чути једино када комуницирају са својим птићима, или међусобно одрасле јединке.[9]
Станиште[уреди | уреди извор]
Црни лешинар је евроазијска врста. Западна граница њиховог простирања је Шпанија, а источна средња Азија.[10] Обично имају стално пребивалиште, осим у оним деловима њиховог распрострањења где су веома хладне зиме. Ова птица је љубитељ брдовитих, планинских подручја, посебно полуотворених станишта попут ливада на великим надморским висинама. У европском делу обично се налазе на надморској висини од 100-2.000 м, док су у азијском делу на већим висинама. Гнезде се на дрвећу у планинским пределима. Увек бирају неометана, удаљена места где нема људи у близини. Црни лешинари живе самостално или у паровима. На местима храњења или код великих лешева могу се формирати групе од 12 до 20 лешинара.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Црни лешинари лежу јаја у јануару и фебруару. Гнезда им се ретко налазе у близини, за разлику од осталих птица Старог света, које се гнезде у колонијама. Гнезде се на дрвећу или у литицама. Од материјала користе гранчице и штапове, а и мужјак и женка учествују у чувању јаја. Гнезда су широка 1,45-2 м, а дубока 1-3 м, али се повећавају јер га пар користи више пута. Јаја су беле боје, али су често прекривена црвеним и љубичастим траговима. Период инкубације је у просеку око 50 дана, а млади се излегну у априлу или мају. Око 90% јаја се успешно излегне, док више од половине једногодишњих птица преживи до одраслог доба. Црни лешинари су посвећени, активни родитељи и пар заједно штити гнездо и храни младе у сменама.[11]
Исхрана[уреди | уреди извор]
Црни суп се као и сви лешинари храни лешевима. Хране се разноврсно, од највећих сисара до гмизаваца. У Азији најчешће једу јастребе, газеле, зечеве и овце, чак понекад и људе. У Европи се најчешће хране зечевима, овцама, кокошкама, свињама и лисицама. Ове птице имају веома јак кљун који може да поломи чак и ребро великих животиња, што их сврстава у једне од најдоминантније врсте лешинара.
Угроженост[уреди | уреди извор]
Број црних лешинара је у протеклих 200 година знатно опао. За разлоге тога наводе се тровања, лов, али највећа претња је уништавање станишта. Истребљен је у многим европским земљама попут Француске, Италије, Аустрије и Румуније, и на северозападу Африке-Мароко и Алжир.
У новије време заштита и нови начини храњења омогућили су опоравак ове врсте, посебно у Шпанији, где се грој са 200 парова повећао на 1.000 парова.
Почетком 21. века светска популација црних лешинара проценила се на 4500-5000 јединки.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Aegypius monachus Linnaeus 1766 (cinereous vulture)”. Fossilworks.org. Архивирано из оригинала 07. 06. 2021. г. Приступљено 13. 03. 2020.
- ^ Birdlife International (2021). „Aegypius monachus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 22. 12. 2021. (језик: енглески)
- ^ „Crni lešinar”. www.pdpobeda.rs. Приступљено 8. 3. 2020.
- ^ Ferguson-Lees, James; Christie, David A. (2001). Raptors of the World. Illustrated by Kim Franklin, David Mead, and Philip Burton. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-12762-7.
- ^ Eagles, Hawks and Falcons of the World by Leslie Brown & Dean Amadon. The Wellfleet Press . 1986. ISBN 978-1555214722..
- ^ Glutz von Blotzheim, U. N., Bauer, K. M., & Bezzel, E. (1980). Handbuch der vögel mitteleuropas. Aula, Wiesbaden.
- ^ „Cinereous Vulture – Aegypius monachus : WAZA : World Association of Zoos and Aquariums”. WAZA. Архивирано из оригинала 2012-01-15. г. Приступљено 2013-05-23.
- ^ Chandler, K. P. (2013). The distribution and status of cinereous vulture (Aegypius monachus) at Jorbeer, Bikaner, Rajasthan, India: A study of near threatened monk vulture. Research Journal of Animal, Veterinary and Fishery Sciences, 1(1), 17-21.
- ^ „Fossilworks: Gateway to the Paleobiology Database”. fossilworks.org. Архивирано из оригинала 07. 06. 2021. г. Приступљено 13. 3. 2020.
- ^ International), BirdLife International (BirdLife) (9. 8. 2018). „IUCN Red List of Threatened Species: Cinereous Vulture”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 13. 3. 2020.
- ^ Gavashelishvili, A.; McGrady, M.; Ghasabian, M.; Bildstein, K. L. (2012). "Movements and habitat use by immature Cinereous Vultures (Aegypius monachus) from the Caucasus". Bird Study. iFirst (4): 1–14. doi:10.1080/00063657.2012.728194.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
