Црни пехар

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црни пехар
Urnula craterium mature.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
U. craterium
Биномијално име
Urnula craterium
(Schwein.) Fr. (1851)
Синоними[1]
  • Peziza craterium Schwein. (1822)
  • Cenangium craterium (Schwein.) Fr. 1828
  • Geopyxis craterium (Schwein.) Rehm (1894)
  • Sarcoscypha craterium (Schwein.) Bánhegyi (1938)

Црни пехар (Urnula craterium) врста је гљиве из фамилије Sarcosomataceae. Она је паразитска врста на храсту и разним другим врстама тврдог дрвета.

Апотециј[уреди | уреди извор]

Апотециј је широк 3-6,5cm, 2-6cm висок (без стручка), кратерастог до шаличастог облика, у младости готово затворен, распуцава се на тјемену звјездасто, те развијенији у 80% случајева постаје по крају крунасто до лапоивито урезан. Постепено прелази у стручак те заједно с њим твори облик пехара, често мало накресаног, тј. накривљеног.

Химениј[уреди | уреди извор]

Унутрашња површина апотеција, влажан и фино баршунасто гладак, понекад мјехурасто набубрио, ријетко венозно набран. Готово црн:чађаво, смеђе или сивоцрн.

Ексципулум[уреди | уреди извор]

Спољна страна апотеција, пахуљасто-паперјастог горњег слоја, који се распуцава на поља или ситна зрнца, сивосмеђ, риђе до пурпурносмеђ, испод којег провирује и пробија црна основа. Протрљамо ли тај горњи слој, црно се још више истиче. Понекад је површина дјелимично бијело замагљена.

Отрусина[уреди | уреди извор]

Отрусина је бијеле боје.

Стручак[уреди | уреди извор]

Величина 2-5/1-2,5 cm при врху, надоље постепено или клинасто ужи, но не у коријен, дно му је, наиме, обрасло црним длачицама, које се шире уоколо и прожимају лишће и дрвени супстрат. Исте боје као ексциплум, према дну све више и чишће црн. С јачом кором у језгру, барем изнад базе, шупаљ, а у тој шупљини, док је свјеж, садржи желатинозну, готово текућу твар. Тај желатинозни слој најизраженији је по унутрашњој површини шупљине. Доста жилав, често избраздан.

Месо[уреди | уреди извор]

Танко, тање од 1,5 mm, интензивно бијело(кад је осушено) или плавичастосиво, ово друго особити изнад базе стручка;у младости мекше и ломљиво у апотецију, старењем све жилавије. Без изразитог укуса и мириса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Urnula craterium (Schwein.) Fr. 1851”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 5. 1. 2011.