Црни руски теријер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црни руски Теријер
Russianblack.jpg
Други називиЧорни теријер, ЦРТ
ПореклоРусија
Особине
Тежина Мужјак 50—60 kg (110—130 lb)
Женка 45—50 kg (99—110 lb)
Висина Мужјак 72—76 cm (28—30 in)
Женка 68—72 cm (27—28 in)
Длака Груба и дебела, благо валовита
Боја Црна
Класификација / стандарди
ФЦИ Група 2, Секција 1.4 Пинчер и Шнауцер: Црни руски Теријер #327
АКЦ Радни [ стандард]
УКЦ Пас чувар стандард
Домаћи пас (Canis lupus familiaris)

Црни руски Теријер (скраћено ЦРТ, Руски: Русский чёрный терьер), такође познат и као Чорни теријер (чорни на руском значи црни) је раса пса која је настала СССР у Црвеној звезди Кенел током касних 1940-их и раних 1950-их и користили су се као војни/радни пси. У данашње време, Црни руски теријер је пасмина која је призната од стране FCI (Интернационалне Кинолошке Федерације FCI септембар 1983. године), AKC (Америчког Кенел Клуба AKC јул 2004. године), CKC, KC, ANKC, NZKC и многих других кинолошких организација. Модерни Црни руски Теријер је радни пас, пас чувар, спортски и дружељубив пас. Упркос његовом имену, Црни руски Теријер није прави Теријер: верује се да је седамнаест раса учествовало у његовом развоју, укључујући Ердел Теријера, Велики Шнауцера, Ротвајлера, Њуфаундленда, Кавкаског овчара и друге расе.

Историја[уреди]

Црни руски Теријер је настао у бившој СССР у Црвеној звезди Кенел у сврхе војног/радног пса. Узгојни фонд је већином био увезен из земаља у која је Црвена Армија била активна током Другог светског рата, посебно Источна Немачка. Расе које су биле укључене у развој су биле Велики Шнауцер, Ердел Теријер, Ротвајлер, Њуфаундленд, Кавкаски овчар и друге расе. Црни руски Теријери су узгајани за радну способност, а мање за изглед, и ранији примери само личе на данашње Црне руске Теријере својом грађом и типом крзна. Црни руски Теријер су одгајани искључиво у државном власништву у Црвеној звезди Кенел у Москви до 1957, када је неколико штенаца продато цивилним узгајивачима. Ови узгајивачи су почели да их узгајају и за изглед (пошто је оригинал био прилично једноставан) задржавајући радну способност. Током времена, раса се проширила и на друге крајеве СССР на пример Санкт Петербург, Сибир, Украјина и касније у прву европску земљу Финску и после на друге европске земље Мађарку, Чехословачку, Пољску, Немачку и на крају Америку, Канаду и Аустралију и друге. У Москви су на изложби 1955. године први пут приказани радни примери ове расе и први стандард расе је објављен 1958. године,[1] који је касније усвојен од стране Интернационалне Кинолошке Федерације 1984. године.[2] Руска Федерација узгајивача радних паса и Руска Кинолошка Федерација (RKF) усвојли су други стандард за расу који је више у складу са модерним Црним руским Теријером. Такође је 1996 раса први пут представљена у Уједињеном Краљевству.Кенел Клуб је 1988. године је додао Црног руског Теријера у Регистар Увоза.

Опис[уреди]

Крзно[уреди]

Црни руски теријер

Крзно је дупло крзно са грубом спољашњом длаком преко мекшег слоја. Крзно је тврдо и густо, никада мекано, вунасто, свиленкасто или коврџаво. Требало би да буде ошишано на дужину од 5-15 cm(2 до 6 инча)[3]. Требало би да се формирају брада и обрве на лицу, као и блага грива око гребена и врата која је чешћа код мужијака. Крзно је црне боје са понеком расутом сивом длаком.

Величина[уреди]

Према FCI стандарду [3] мужијаци се крећу од 72 до 76цм и не више од 78цм висине у поређењу са женкиних 68-72 и не више од 74цм. Мужијаци теже између 50 и 60 kg (110-132lbs), и теина женки је између 45 и 50 kg (99-110lbs). Данас се толеришу чак и већи појединци ако су им пропорције добре и ако имају исправне покрете. У добу зрелости (преко 18 месеци старости), према AKC стандраду[4] препоручује се за мужијаке 27-30 инча са жељеном висином између 27 и 29 инча, 26 и 29 инча за женке са жељеном висином између 26 и 28 инча. Одрастао мужијак испод 27 инча и преко 30 инча се сматра озбиљном грешком. Одрасле женке ниже од 26 инча и више од 29 инча се сматрају озбиљном грешком. Иако стандард такође наводи:“Разматрање висине не би требало да буде битније од типа, пропорције, кретања и других функционалних атрибута.“ У пропорцијама, Црни руски Теријер би требало да буде благо дужи од висине, однос од 9 ½ до 10 је идеалан[4].

Темперамент[уреди]

Карактер и темперамент Црног руског Теријера је од највеће важности. Црни руски Теријер је смирен, сигуран, храбар и самоуверен пас, иако такође може бити тврдоглав и лењ. Јако је интелигентан и лако усваја дресирање. Црни руски Теријер је у почетку гајен за заштиту и чувара. Он је опрезан и одговоран, инстикивни заштитник, одлучан, неутрашив, дубоко одан породици, повучен је и стога не ужива када је странац у његовом личном простору. Стидљивост или прекомерна раздражљивост су озбиљна мане.

Нега[уреди]

Црни руски теријери су традиционално коришћени за обављање различитих задатака, као што је картинг.

Црни руски Теријер, због свог одгајања за радног пса, има веома јаку „радну етику“, и потребно му је задати неки посао да одради да би био срећан. Рани тренинзи су обавезни, осетљиви су на јаке, доследне обуке, одлични су на такмичењима послушности. Добро се сналазе и у другим спортовима за псе, као што су окретност, и обуци за пса за заштиту. Имају крзно које се слабо лиња, па их треба четкати неколико пута недељно. Пси који се такмиче у конформацији се морају шишати минимум једном у три недеље да би се крзно одржало у стању за изложбе. Црним руским Теријерима је потребно доста вежби, јер могу постати хиперактивни и деструктивни уколико немају где да потроше своју енергију.

Здравље[уреди]

Црни руски теријер је генерално здрав пас и дугог животног века (животни век 9-14 година), међутим подложан је одређеним наследним болестима.

Главне бриге:[5]

Мање бриге:

Други проблеми:

  • Врућа тачка
  • Гљивичне инфекције – посебно ушију и подручју браде

Због тога је јако важно проверити сваког потенцијалног узгајивача као и простор где се пси гаје. Одлучан одгајивач ће урадити све здравствене провере простора у коме жели да одгаја пса пре него што се одлучи да одгаја пса. Здравстене провере простора где са одгајају пси вам не могу гарантовати да штене неће развити неки здравствени проблем касније, па је јако важно да „радите свој домаћи“ за било ког потенцијалног одгајивача.

Референце[уреди]

  1. ^ „The Dog Scene: Russian Black Terrier”. www.thedogscene.co.uk. Приступљено 13. 5. 2019. 
  2. ^ „The Kennel Club”. Приступљено 13. 5. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „FCI-Standard N° 327” (PDF). Fédération Cynologique Internationale. 10. 1. 2011. Приступљено 13. 5. 2019. 
  4. 4,0 4,1 „Black Russian Terrier standard”. AKC. 
  5. ^ „Black Russian Terrier”. Canine Health Information Centre. Архивирано из оригинала на датум 10. 08. 2018. Приступљено 13. 5. 2019. 
  6. ^ „Canine Hyperuricurosia”. Veterinary Genetics Laboratory. 
  7. ^ „Juvenile Laryngeal Paralysis & Polyneuropathy (JLPP) in Black Russian Terriers”. Canine Genetic Diseases Network. Приступљено 13. 5. 2019.