Црноврати лабуд

Црноврати лабуд
	Црноврати лабуд; Cygnus melancoryphus; Сантјаго, Чиле
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
	CITES Appendix II (CITES)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Anseriformes
Породица:	Anatidae
Род:	Cygnus
Врста:	C. melancoryphus
Биномно име
	Cygnus melancoryphus; (Molina J.I.) 1782
	Ареал Cygnus melancoryphus
Синоними
	Sthenelides melancoryphus; (Molina J.I.) 1782; Cygnus melancorypha; (Molina J.I.) 1782; Cygnus melanocoryphus; (Molina J.I.) 1782;

Црноврати лабуд (лат. Cygnus melancoryphus) је врста птице из реда Anseriformes, из племена Cygnini потпородице Anserinae.^[4]^[5] Налази се у Аргентини, Бразилу, Чилеу, Уругвају и на Фокландским острвима.^[6]

Таксономија

Црновратог лабуда формално је описао чилеанско-шпански језуитски свештеник, природњак, историчар, преводилац, географ, ботаничар, орнитолог и лингвиста Хуан Игнасио Молина 1782. године у „Saggio sulla storia naturale del Chili, стр. 234,344“.^[7]

Cygnus потиче од латинске речи „cygnus“ „лабуд“ или грчке речи „κυκνος“ „kuknos“ „лабуд“. Специфични епитет melancoryphus је превод за непознату птицу или грчких речи < Gr. „μελας“ „melas“, „μελανος“ „melanos“ „црн“ и „κορυφη“ „koruphē“ „глава“.^[7]

Црноврати лабуд је повремено сврставан засебно у род Sthenelides. Његови најближи сродници су црни лабуд (Cygnus atratus) и лабуд грбац (Cygnus olor).^[7]

Црноврати лабуд је монотипски таксон.^[4]

Опис

Црноврати лабуд је једини члан рода Cygnus који се гнезди у неотропским пределима и највећа је птица водених станишта пореклом из Јужне Америке. Одрасли су од 102-124 цм дугачки са распоном крила од 135-177 цм. Мужјаци теже 4.6-8.7 кг док женке теже од 3.5-4.4 кг. Полови су слични. Перје одраслих је бело, а врат и глава црни и обично имају белу пругу иза ока. Имају истакнуту црвену избочину у основи кљуна. Млади су сивкасти, а не бели, и немају избочину до треће или четврте године.^[7]^[8]

Распрострањеност и станиште

Црноврати лабуд се може наћи у јужном делу Јужне Америке. Гнезди се од Огњене земље на северу до централног Чилеа, Уругваја и Рио Гранде до Сула на крајњем југу Бразила. Зими се повлачи из јужне половине Аргентине и зимује чак до бразилске државе Сао Паоло на северу. Током целе године је становник Фокландских острва. Лутајуће јединке су пронађене на острву Хуан Фернандез, Јужним Оркнијским острвима, Јужним Шетландским острвима и Антарктичком полуострву.^[7]

Црноврати лабуд насељава слатководне мочваре и блатишта, плитка језера, лагуне и заклоњена приобална места. На копну Јужне Америке често се налази у близини људских насеља, али избегава насељена подручја на Фокландским острвима. Генерално се налази на ниским надморским висинама, али поједина јата птица могу зимовати и на висини од 900-1.250 метара надморске висине у Андима јужне Аргентине.^[7]

Мочваре настале у Чилеу земљотресом у Валдивији 1960. године, као што је резерват природе Карлос Анвандтер на реци Крусес, постале су важни центри популације црновратог лабуда. Популација у овом резервату је знатно варирала током година, достигавши најнижу вредност од 214 у јануару 2008. и врхунац од 22.419 у мају 2020. године, пре него што је нагло опала на 2.782 у мају 2022. године.^[9]^[10]

Гнежђење

Сезона гнежђења црновратог лабуда варира географски. На крајњем југу свог ареала, гнезди се од јула до новембра, али завршава већ у септембру у северним деловима. На Фокландским острвима, гнезди се између августа и новембра. Тачно време гнежђења потенцијално зависи од падавина. Процењује се да ова врста формира дугорочне парне везе. Његово гнездо је хумка вегетације коју граде и мужјак и женка на малом острвцу или гнездо делимично плута у тршћаку. Величина гнезда је од четири до осам јаја. Мужјаци чувају женке током периода инкубације од 34 до 36 дана. Птићи у заточеништву оперјају око 100 дана након излегања.^[7]

Исхрана

Исхрана црновратог лабуда је готово у потпуности вегетаријанска. Храни се воденим биљкама попут Chara, Potamogeton, Typha; алгама попут Aphantotece и Rhyzoclonium и вероватно малим бројем водених бескичмењака. У деловима Чилеа његова главна храна је Egeria densa. Храни се углавном потапањем главе и врата и храњењем на површини, али се такође нагиње да би досегао дубље. У временима суше примећен је како пасе на ливадама и пашњацима.^[7]

Оглашавање

Црноврати лабуд је углавном тих ван сезоне гнежђења. Током тог времена, оба пола испуштају тихи, музикални 'Ви-ви-ви' тон са акцентом на почетном слогу, понављајући га како би отерали уљезе. Оглашавање се такође користи за одржавање контакта између чланова пара. Мужјаци такође испуштају музикални тон 'хууу-ху-ху'.^[7]

Болести

Црноврати лабудови могу да заразе птичјим грипом. У марту 2023. године, подтип вируса птичјег грипа А H5N1 је откривен код популација црновратих лабудова у резервату природе Карлос Анвандтер у Чилеу и естасиону Тапија у Уругвају.^[11]^[12] Закључно са 30. мајем 2023. године, још три црноврата лабуда су пронађена мртва због птичјег грипа H5N1 у Лагоа да Мангеира, еколошка станица Таим, Бразил.^[13] Овим се укупан број на тој станици повећава на 63.^[13]

Статус

Међународна унија за заштиту природе (IUCN) је проценила црновратог лабуда као најмање угрожени таксон. Има изузетно велики ареал и, иако величина његове популације није довољно позната, сматра се да је стабилна и број зрелих јединки креће се од 17.300-67.900, што представља процену од 25.900-101.800 јединки.^[14]^[15] За сада нису идентификоване непосредне претње.^[1] Распрострањен је и генерално се често може видети. Лов великих размера у 18. и 19. веку истребио га је из већег дела Чилеа, али је поново колонизовао та подручја. Међутим, сакупљање јаја и лов на њих се и даље дешавају. Врста се јавља у неколико заштићених подручја у континенталној Аргентини, у којој земљи се популација процењује на 50.000.^[7]

Галерија

Јаја колекција Жак Перин де Бришамбоа
Црноврати лабуд са птићем
Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus
Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus

Референце

^ ^а ^б BirdLife International. (2024). . „Cygnus melancoryphus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2024. doi:10.2305/IUCN.UK.2024-2.RLTS.T22679846A264973801.en . Приступљено 21. 12. 2025.
^ CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14.
^ „Cygnus melanocoryphus”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 21. 11. 2014.
^ ^а ^б „Screamers, ducks, geese, swans”. IOC World Bird List. август 2022. Приступљено 9. 8. 2022.
^ „Taxonomy”. BirdLife DataZone (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-22.
^ „Species lists of birds for South American countries and territories”. www.museum.lsu.edu. Приступљено 2026-03-22.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Carboneras, Carles; Kirwan, Guy M.; Pantoja-Maggi, Vicente (2024). . „Black-necked Swan (Cygnus melancoryphus), version 1.1”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.blnswa2.01.1.
^ Ogilvie, Malcolm Alexander; Young, Steve (2002). Wildfowl of the World (на језику: енглески). New Holland. ISBN 978-1-84330-328-2.
^ Cassinelli, Francisca. „¿Qué pasó con los cisnes de cuello negro en Valdivia después del desastre ecológico de 2004?”. 24horas (на језику: Spanish). Televisión Nacional de Chile. Приступљено 2023-03-25.
^ Lara, Emilio; López, Carlos (2022-06-03). „Se desploma cantidad de cisnes de cuello negro en santuario de Valdivia: no hay nidos ni huevos”. Radio Bío-Bío (на језику: Spanish).
^ Salgado, Daniela; López, Carlos (2023-03-25). „Influenza aviar: declaran emergencia zoosanitaria por contagio de cisnes de cuello negro en Valdivia”. Radio Bío-Bío (на језику: Spanish). Приступљено 2023-03-25.
^ „En Uruguay siguen apareciendo casos de gripe aviar”. Diario El Comercial (на језику: Spanish). 2023-03-15. Приступљено 2023-03-22.
^ ^а ^б Teixeira, Thaise (2023). „Taim registra mais três mortes de cisnes-de-pescoço-preto”. Correio do Povo (на језику: португалски). Приступљено 2023-06-05.
^ BirdLife International (BirdLife International) (2024-07-22). . „IUCN Red List of Threatened Species: Cygnus melancoryphus”. IUCN Red List of Threatened Species. Архивирано из оригинала 2025-04-29. г..
^ „Black-necked Swan Cygnus Melancoryphus Species Factsheet”. BirdLife DataZone (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-15.

Литература

David, N.; Gosselin, M. (2002). . „Gender agreement of avian species names” (PDF). Bull. B.O.C.. 122 (1): 14—49.

Спољашње везе

[IUCN-1] а ^б BirdLife International. (2024). . „Cygnus melancoryphus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2024. doi:10.2305/IUCN.UK.2024-2.RLTS.T22679846A264973801.en . Приступљено 21. 12. 2025.

[2] CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14.

[3] „Cygnus melanocoryphus”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 21. 11. 2014.

[IOC12.2-4] а ^б „Screamers, ducks, geese, swans”. IOC World Bird List. август 2022. Приступљено 9. 8. 2022.

[5] „Taxonomy”. BirdLife DataZone (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-22.

[6] „Species lists of birds for South American countries and territories”. www.museum.lsu.edu. Приступљено 2026-03-22.

[:0-7] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Carboneras, Carles; Kirwan, Guy M.; Pantoja-Maggi, Vicente (2024). . „Black-necked Swan (Cygnus melancoryphus), version 1.1”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.blnswa2.01.1.

[8] Ogilvie, Malcolm Alexander; Young, Steve (2002). Wildfowl of the World (на језику: енглески). New Holland. ISBN 978-1-84330-328-2.

[FranciscaHr24-9] Cassinelli, Francisca. „¿Qué pasó con los cisnes de cuello negro en Valdivia después del desastre ecológico de 2004?”. 24horas (на језику: Spanish). Televisión Nacional de Chile. Приступљено 2023-03-25.

[desploma22-10] Lara, Emilio; López, Carlos (2022-06-03). „Se desploma cantidad de cisnes de cuello negro en santuario de Valdivia: no hay nidos ni huevos”. Radio Bío-Bío (на језику: Spanish).

[11] Salgado, Daniela; López, Carlos (2023-03-25). „Influenza aviar: declaran emergencia zoosanitaria por contagio de cisnes de cuello negro en Valdivia”. Radio Bío-Bío (на језику: Spanish). Приступљено 2023-03-25.

[12] „En Uruguay siguen apareciendo casos de gripe aviar”. Diario El Comercial (на језику: Spanish). 2023-03-15. Приступљено 2023-03-22.

[Taim-13] а ^б Teixeira, Thaise (2023). „Taim registra mais três mortes de cisnes-de-pescoço-preto”. Correio do Povo (на језику: португалски). Приступљено 2023-06-05.

[14] BirdLife International (BirdLife International) (2024-07-22). . „IUCN Red List of Threatened Species: Cygnus melancoryphus”. IUCN Red List of Threatened Species. Архивирано из оригинала 2025-04-29. г..

[15] „Black-necked Swan Cygnus Melancoryphus Species Factsheet”. BirdLife DataZone (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-15.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

п р у Род: Cygnus
Род	Врста († указује да је врста изумрла)
Cygnus	Лабуд грбац Црни лабуд Црноврати лабуд Лабуд трубач Мали лабуд Велики лабуд †Cygnus falconeri †Cygnus paloregonus †Cygnus sumnerensis