Црногорска капа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црногорска капа

Црногорска капа је традиционална капа, део црногорске народне ношње, коју носе Срби у Црној Гори.

Милорад Медаковић у књизи Живот и обичаји Црногораца (1860., стр.174.) наводи податак да су хаљине истога кроја као у старија времена, а да су капе измењене. Раније су носили кожне капе, а тада мале, плитке, црно-црвене капице.

Капа је у облику равног цилиндра, горња површина је црвене боје и зове се тепелак, а окружена је црним рубом који се зове деревија. Један део тепелака је окружен са пет златних нити, у чијем центру су се налазили везени иницијали власника капе или владара ("Д.I.", "Н.I."), крст и четири оцила који се углавном интерпретира као четири слова „С“, што је народно, али не и хералдичко објашњење, али постоје и друге верзије као она са звездом шестокраком и звездом петокраком која се носила за време комунизма. Облик капе је остао непромењен, али је вез по потреби мењан.

Капа се први пут јавља у доба Петра I. На првој капи вез је био око капе (на деравији) и носиле су је кулукџије (чланови Кулука). Перјаници су на капе стављали почетна слова своје нахије. Мимо златног веза, Црногорци су на капе стављали грбове ради ознаке друштвене припадности. Сенатори, капетани и перјаници су носили различите грбове и у случају њихове деградације морали су их скинути с капе. Црногорски официри су носили народну ношњу и грбове на капама све до увођења војничке униформе 1910. године.

Црногорска капа је слична личкој и херцеговачкој капи, као и капи која је традиционално ношена у Рисну. Коначни дизајн, онај који се користи данас, по легенди, направио је познати црногорски владар и писац Петар II Петровић Његош, који је изразио симболизам боја, нпр. црвена боја тепелака симболизује крв људи који су погинули 1389. на Косову, црни руб представља короту тј. жал за њима, а пет златних нити симболизује вјекове које су Срби провели под турском влашћу.

Кроз историју, црногорска капа је имала неколико различитих назива. Међу њима су и ваљана, бијела, кариклија, завратка. Данас се једноставно зове црногорска капа.

Крст са четири оцила, као мотив на капи, није се појављивао пре 1918. године (страни путописци наводе дугу, иницијале владара и сл.). Неки данашњи несрпспки Црногорци то погрешно тумаче да су од тада Црногорци посрбљени. Српска свест и помињање четири оцила (као слоган Само слога Србе спашава) у разним песмама, новинама... у Црној Гори је учестала појава и пре 1918. године, али су након уједињења Србије и Црне Горе и свргавања династије Петровића иницијали Николе I (HI) постали табу. Пошто више нема владара Петровића, а народ је остао одан идеји српства, почео се као мотив на капу стављати и свесрпски симбол, крст са оцилима.

Види још[уреди]

Литература[уреди]