Црногорски одбор за народно уједињење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црногорски одбор за народно уједињење (ЦОНУ) је био политичко тијело, основано 1917. године, које се залагало за уједињење Краљевине Црне Горе са Краљевином Србијом и другим јужнословенским областима, које су у то вријеме биле под аустроугарском влашћу. Када је почетком 1916. године Аустроугарска окупирала Црну Гору, дио црногорских политичких првака је успио емигрирати у савезничке земље, гдје су многи од њих развили политичку акцију у прилог уједињења Црне Горе и Србије. По угледу на раније основани Југословенски одбор, у Паризу је почетком 1917. године основан посебан Црногорски одбор за народно уједињење, на челу са Андријом Радовићем, бившим предсједником црногорске владе. Одбор је почео оснивати пододборе у разним мјестима и земљама, у којима је било Црногораца, а покренуо је и недјељни лист Уједињење, који је заступао идеју о народном и државном уједињењу, осуђујући у исто вријеме тадашњу политику краља Николе и његове емигрантске владе. Лист Уједињење излазио је у прво вријеме у Женеви, затим је пренијет у Париз, гдје је излазио до завршетка рата. Након историјских одлука Подгоричке скупштине о уједињењу, које су донијете у новембру 1918. године, челници Црногорског одбора за народно уједињење су се укључили у њихово спровођење, а лист Уједињење је крајем 1918. године престао излазити.[1][2][3]

Предсједник и чланови[уреди]

Предсједник: Андрија Радовић, пређашњи министар председник и министар спољних послова и пређашњи члан државног савјета.

Чланови:

  • Перо Вучковић, пређашњи министар просвјете и црквених послова и пређашњи ректор богословско-учитељске школе.
  • Јанко Спасојевић, народни посланик, пређашњи министар правде и пређашњи члан великог суда.
  • Данило Гатало, инспектор министарства војног и главни интендант црногорске војске и пређашњи министар војни.
  • Милош Ивановић, члан обласног суда.[4]

Перо Вучковић се није слагао са оштрином писања листа Уједињење о краљу Николи, па је почетком јуна 1917. године изашао из Одбора. У јулу исте године именовани су нови чланови Одбора: Лука Пиштељић, свршени правник и публициста у Петрограду, Јован Ђурашковић, чиновник и бивши народни посланик, и Ристо Јојић, професор. Сви су чланови Одбора били црногорски држављани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Rakočević 1983, стр. 47-58.
  2. ^ Ракочевић 1988, стр. 129-161.
  3. ^ Ракочевић 1988, стр. 181-190.
  4. ^ Уједињење (02.04.1917), год. I, бр. 1

Литература[уреди]