Црногорци у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црногорци у Републици Српској
Igor Radojičić.JPG
Укупна популација
1.116 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука 323(2013)
Требиње 214(2013)
Фоча 75(2013)
Источно Сарајево[а] 57(2013)
Билећа 53(2013)
Језици
Српски језик
Црногорски језик (99)[б]
Религија
Православље
Сродне етничке групе
Срби

Црногорци у Републици Српској су грађани црногорског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Црногорци су једна од дванаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди]

Историја Црне Горе и Републике Српске преплиће се кроз минуле вјекове, у којима су ови простори, и народи који их настањују, били уоквирени заједничким границама. То је и природно с обзиром на то да је ријеч о данашњим сусједима. Од најстаријих времена становници тих крајева дијелили су исту судбину под римским, средњовјековним и османским владарима.

1918. године територија Републике Српске, је постала дио Државе Словенаца, Хрвата и Срба, да би се та држава 1. децембра исте године, заједно са Краљевином Црном Гором и Србијом ујединила у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, када су везе између народа у Црној Гори и на територији данашње Републике Српске, још више очврснуле.

Ипак, највећи број Црногораца на територију данашње Републике Српске је дошао у вријеме бивше СФРЈ. У потрази за образовањем, радом и бољим материјалним условима живота, Црногорци су се населили у источним дјеловима Републике Српске, настањујући територије данашњег града Требиње и општина Билећа, Гацко, Невесиње, Љубиње, Фоча и Чајниче, док се одређен број населио и на територији Бања Луке. Према попису становништва из 1991. Црногорци су били најбројнија национална мањина на територији цијеле Босне и Херцеговине, а самим тим и територије која данас припада Републици Српској, гдје су настањивали скоро све регије и велики број општина и градова.[1]

Црногорци су најраспрострањенија национална мањина у Републици Српској, посебно у регији Херцеговине, гдје насељавају скоро све градове.[2] Црногорци су у Републици Српској постали национална мањина након распада бивше Југославије и настанка нових држава на простору некадашње заједничке државе.[3]

Религија[уреди]

За више информација погледајте: Религија у Републици Српској

Црногорци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести. Црногорци, као и већински народ Републике Српске, Срби, припадају Српској православној цркви.

Удружења[уреди]

У Републици Српској, постоји већи број удружења, који окупљају припаднике црногорског народа, као и поштоваоце црногорске, историје и културе. У Српској дјелују сљедећа удружења Црногораца:[4]

  • Удружење Црногораца у Републици Српској "Његош" Бања Лука
  • Удружење Црногораца "Његош" Добој
  • Удружење Црногораца у Херцеговини "Вук Мићуновић" Требиње
  • Удружење Црногораца и пријатеља "Луча" Градишка
  • Завичајно удружење Црногораца у Херцеговини "Петар Петровић Његош" Требиње
  • Удружење Црногораца и пријатеља Црне Горе "Ловћен" Бања Лука
  • Удружење Црногораца "Ловћен" Бијељина.

Удружења своје активности обављају у сарадњи са савезима националних мањина на регионалном и републичком нивоу. У Републици Српској се сваке године, одржавају Дани црногорске културе, гдје се Црна Гора представља Српској, кроз своју, историју, културу, умјетност.[5]

Завичајно удружење Црногораца у Херцеговини "Петар Петровић Његош" Требиње, је током фебруара мјесеца 2016. године у Требињу, организовало Вече Даниловграда.[6] У јуну мјесецу 2015. године Удружење „Луча“ из Градишке је узело учешће на годишњој Скупштини Европске дијаспоре Црне Горе одржаној у Подгорици. На Скупштини је учествовало тридест и једно удружење Црногораца из Европе и једно Удружење Црногораца из Аустралије као гост.[7] У оквиру пројекта "Поштовање права црногорске националне мањине", у Требињу је током априла 2017. године одржан округли сто о положају Црногораца у најјужнијем граду Српске, те промовисана црногорска традиционална јела. Овај пројекат је спровело најмасовније удружење Црногораца у Републици Српској, „Вук Мићуновић“ са сједиштем у Требињу и 5 подружница у Требињу, Билећи, Гацку, Фочи и Чајничу.[8]

Распрострањеност[уреди]

У складу са Стратегијом дијаспоре Црне Горе коју је усвојила Скупштина Црне Горе, Црногорци су сви они који поштују Црну Гору и поријеклом су из Црне Горе, било гдје у свијету и било када да су отишли са простора Црне Горе.[9]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 1.116 Црногораца.[10] Спадају у ред најбројнијих мањинских народа у Републици Српској, и једни су од три народа чији број износи више од хиљаду припадника. Црногорци настањују сљедеће општине и градове:

Црногорци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 1.116
Бања Лука 323
Бијељина 36
Билећа 53
Братунац 12
Брод 2
Вишеград 5
Власеница 1
Гацко 26
Градишка 28
Дервента 3
Добој 48
Зворник 8
Источна Илиџа 10
Источно Ново Сарајево 19
Калиновик 6
Кнежево 4
Козарска Дубица 16
Костајница 2
Котор Варош 12
Лакташи 16
Лопаре 3
Љубиње 5
Милићи 2
Модрича 17
Мркоњић Град 5
Невесиње 3
Нови Град 10
Ново Горажде 1
Оштра Лука 1
Пале 19
Петровац 1
Петрово 1
Приједор 36
Прњавор 20
Рогатица 4
Рудо 5
Соколац 6
Србац 9
Сребреница 2
Теслић 11
Требиње 214
Трново 3
Угљевик 4
Фоча 75
Хан Пијесак 1
Чајниче 9
Челинац 5
Шамац 9
Шековићи 1
Шипово 4

Значајне личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Ко су националне мањине у Републици Српској”. Мањине.ба. Приступљено 5. 4. 2017. 
  2. „Живот у сјени конститутивних народа: Црногорци у БиХ”. Прометеј. Приступљено 19. 4. 2017. 
  3. Извјештај (2015). стр. 13.
  4. „Црногорци; Удружења”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 5. 4. 2017. 
  5. „Сарадња у области културе приоритет”. Универзитет у Источном Сарајеву. Приступљено 5. 4. 2017. 
  6. „Вече Даниловграда у Требињу”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 5. 4. 2017. 
  7. Ријеч (2016). стр. 46.
  8. „Требиње: Округли сто о положају Црногораца”. РТРС. Приступљено 19. 4. 2017. 
  9. Извјештај (2015). стр. 14.
  10. „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 

Литература[уреди]

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 

Спољашње везе[уреди]