Црнотрба спрутка

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црнотрба спрутка
Calidris-alpina-001 edit.jpg
Црнотрба спрутка лети
Dunlin (37553011404).jpg
Црнотрба спрутка зими
Птица је забележена у Велсу
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Charadriiformes
Породица: Scolopacidae
Род: Calidris
Врста:
C. alpina
Биномијално име
Calidris alpina
CalidrisAlpinaIUCNver2018 2.png
Распрострањеност C. alpina:     у време сезоне гнежђења      станарица      ван сезоне гнежђења     у пролазу     скитнице
Синоними
  • Tringa alpina Linnaeus, 1758
  • Erolia alpina (Linnaeus, 1758)
  • Pelidna alpina (Linnaeus, 1758)

Црнотрба спрутка (лат. Calidris alpina) је птица селица из реда шљукарица. Назив рода Calidris потиче од старогрчке речи kalidris или skalidris, која се у време Аристотела употребљавала за сиву птицу која се среће у близини воде. Реч alpina потиче из латинског језика и означава високе планине, као што су Алпи.

Опис[уреди | уреди извор]

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је 17-21cm, а распон крила је 32-36cm. Маса птице је од 33 до 85 грама. У односу на риђу спрутку, кљун је краћи и мање закривљен, док дужина може да варира. Јединке са правијим и нешто краћим кљуном зими могу подсећати на малу или седу спрутку. Одрасле јединке у периоду размножавања имају риђа леђа и покровна пера на крилима, а стомак и део груди су црни. Доласком зиме, риђа боја прелази у сивосмеђу, а црн стомак постаје бео. Младе јединке су смеђе са више или мање риђих тонова, а на стомаку имају крупне, црне тачке. Женке, у просеку, имају дуже кљунове од мужјака.[2][3]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Распрострањење црнотрбе спрутке током зимовања и гнездеће сезоне

Живи само на простору од северног пола до екватора. Гнезди се у зони тундре Европе, Азије, Северне Америке и Гренланда. Хладнији део године проводи на обалама Атлантског, Индијског и Тихог океана, али и у приобаљу Средоземног и Црвеног мора, као и дуж Нила. Иако је врста северне полулопте, на лутању је забележена и у Кенији, Уганди, Нигерији, Парагвају, Аустралији и на Новом Зеланду.

Насељава мочварна станишта Арктика, као што су влажне ливаде са бусенима барских биљака и тресетишта. Такође је присутна на влажним ливадама поред мора, а воли и слане мочваре. Ван гнездећег периода храну проналази на блатним обалама естуара и лагуна, муљевитим речним наносима, у зони плиме и осеке, али се среће и на соланама, таложницима фарми и обалама вештачких језера. Током високе плиме и ноћу, у јатима одмара на пољима и одржаваним пашњацима.[1]

Биологија[уреди | уреди извор]

Сваштојед је, а највише се храни адултима и ларвама инсеката из редова Diptera, Trichoptera, Ephemeroptera и Hymenoptera. Неретко једе и паукове, крпеље, рачиће, чланковите црве, пужеве, шкољке и семење биљака. Ако је у прилици, јешће и мале рибе. Гнездо се налази у плитком удубљењу на земљи прикривено бусеном биљака. Црнотрба спрутка је права селица која се сели на различите начине. Неке популације се селе на кратке дистанце дуж морских обала, док друге лете без престанка у широком фронту преко континента. Субпопулација која се гнезди на североисточном Гренланду се сели преко Исланда, Велике Британије и западне Француске и стиже на зимовалишта у западној Африци. Пролећна сеоба траје између марта и почетка априла. Врло је друштвена птица, која се током сеобе групише у јата која могу бројати стотине и хиљаде јединки. На обали Холадије и у заливу Вош у Енглеској се окупљају у огромна јата како би безбедно промениле перје. Неки младунци се не измитаре, па су током целе године у негнездећем руху. У одговарајућем станишту, парови се гнезде полуколонијлно, али могу бити и расути на ширем подручју. Активна је и дању и ноћу. Европска популација је процењена да броји од 426 000 до 562 000 парова. Сматра се да јој бројност у свету опада.[1]

Угроженост[уреди | уреди извор]

Највише је угрожава уништавање тресетишта током гнездеће сезоне. На острвима јој велики проблем праве алохтони сисари, као што је европски јеж, јер се хране младунцима и јајима ове барске птице. Обале мора зарастају због инвазивне врсте биљке Spartina anglica и тиме онемогућавају исхрану. У Великој Британији је угрожавају грађевински радови и пешачке стазе у приобалној зони. Важно одмориште током сеобе, обала Балтичког мора око Калињинграда, је загађена петролеумом. У том региону је угрожава и мелиорација земљишта, експлоатација тресета и спаљивање трске. Подложна је птичјем грипу, па је веће епизоотије могу угрозити.[1]

Црнотрба спрутка у Србији[уреди | уреди извор]

Црнотрба спрутка у Специјалном резервату природе ,,Лабудовом окну"

У Србији је најбројнија врста спрутке и виђа се током сеобе и зими. У малом броју је бележена широм земље, али је најбројнија у Војводини. Највећа забележена јата су бројала до пет стотина примерака, али је обично посматрана у мањим јатима. На пролазу се задржава на плитким воденим површинама природног или вештачког порекла. На зимовању је нађена тек 2012. године. [4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 BirdLife International (2019). Calidris alpina (amended version of 2017 assessment)”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 24. 4. 2020. 
  2. ^ Calidris alpina - www.hbw.com
  3. ^ Svensson 2010
  4. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Црнотрба спрутка на Викимедијиној остави