Цртежи долине Валкамоника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цртежи на стенама Валкамонике
Scena di duello R6 - Foppe - Nadro (Foto Luca Giarelli).jpg
Светска баштина Унеска
Место  Италија
Координате 46°01′26″ СГШ; 10°21′00″ ИГД / 46.0239° СГШ; 10.35° ИГД / 46.0239; 10.35
Критеријуми Културно добро: iii, vi
Референца 94
Упис 1979 (3 седница)
Угроженост не
Валкамоника на мапи Италије
Валкамоника
Валкамоника
Долина Валкамоника на карти Италије

Валкамоника (или Вал Камоника) долина је у нижем делу алпског дела Ломбардије, у округу Бреша у северној Италији. То је заправо горња долина реке Ољо, узводно од језера Изео.

Карта долине Валкамоника за археолошким локалитетима

У њој се налази највећи комплекс праисторијских цртежа на стенама у Европи, с око 300.000 петроглифа које су нацртали припадници племена Камуни на стотинама стена, а датирају од млађег палеолита (око 6000. п. н. е.) па све до 19. века.[1] Ове фигуре повезане с пољопривредом, навигацијом, ратовањем и врачањем представљају изванредну сликовни документацију праисторијских обичаја и свести. Системско тумачење, типолошка класификација и хронологија проучавања праисторије, социологије и етнологије. Због тога су 1979. године цртежи уврштени на УНЕСКОсписак Светске баштине у Европи као прва Светска баштина у Италији.[2]

Историја[уреди]

У подручју долине Камоника препознато је неколико раздобља настанка петроглифа која одговарају еволуцији камунијског друштва:

  • Млађи палеолит (од око 8000. п. н. е.) — призори лова и ране културе;
  • Неолит (4000—3000. п. н. е.), пред крај леденог доба — први верски призори, фигуре људи постају обавезне и јављају се прикази свакодневнице, врхунац уметности Камунија;
  • Енеолит (3000—2000. п. н. е.) —квалитетнији наративни призори с детаљним приказима људи и сеоског живота те важних женских иницијацијских ритуала;
  • Време мешања културе (од око 1000. п. н. е.) — призори битака, колиба, кола, жетви и оружја. Од тада слаби пракса стварања петроглифа.

Од 6. века п. н. е. до 476. године ову долину су контролисали Келти, а потом Римљани који су оставили руднике челика с радионицама. Након честих упада варвара, културу Камунија освајају Германи Херути, а потом Остроготи који су је готово потпуно уништили 542. године. Од 568. до 774. године њима владају Лангобарди, а потом Франци који подстичу Бенедиктинце да у долину изграде манастире и цркве. Негде око 1000. године поново се јавља потреба за осамостаљењу и самоуправом, те се стварају самосталне заједнице, тзв. вицини (le vicinie). Оне 1164. године царском дозволом постају општине (комуне), а од 1428. године припадају Млетачкој Републици, те се због ње од тада споре Венеција и Миланско Војводство.

Захваљујући успешним манастирима који су подстицали рударство, сточарство и производњу вуне, долина је била привредно јако успешна. Када је 1769. године Бреша пала у руке Француске, долина је названа Cantone della Montagna и подељена је на седам жупа. Током Наполеонове владавине пропадале су пољопривреда и сточарство. Аустрија је долину припојила својој регији Серђо 1815. године, када је започела страшна глад и долину похарала куга која је потрајала до 1818. године када је основана Краљевина Италија, 52 општине долине Валкамоника су припале областима: Брено, Едоло и Писагоне.

Најпознатије цртеже је открио Валтер Ленг, географ из Бреше, 1909. године на две стене Pian delle Greppe у близини Капо ди Понте. Од 1950их, прикази с површине хиљаду стена су категорисани у великом пројекту ”Превод и класификације“ који још увек траје.[3]

Паркови[уреди]

Светска баштина, УНЕСКО-ва локација n° 94

Број Оригинално име (линк са галеријом слика) Општина Координате Петроглифи
1. Parco nazionale delle incisioni rupestri di Naquane Капо ди Понте 46°01′32″N 10°20′57″E / 46.02556° СГШ; 10.34917° ИГД / 46.02556; 10.34917
2. Parco archeologico nazionale dei Massi di Cemmo Капо ди Понте 46°01′52″N 10°20′20″E / 46.03111° СГШ; 10.33889° ИГД / 46.03111; 10.33889
3. Parco archeologico comunale di Seradina-Bedolina Капо ди Понте 46°02′00″N 10°20′29″E / 46.03333° СГШ; 10.34139° ИГД / 46.03333; 10.34139
4. Parco archeologico di Asinino-Anvòia Осимо 45°57′19″N 10°14′47″E / 45.95528° СГШ; 10.24639° ИГД / 45.95528; 10.24639
5. Parco comunale delle incisioni rupestri di Luine Дарфо Боарио Терме 45°53′20″N 10°10′46″E / 45.88889° СГШ; 10.17944° ИГД / 45.88889; 10.17944
6. Parco comunale archeologico e minerario di Sellero Селеро 46°03′26″N 10°20′29″E / 46.05722° СГШ; 10.34139° ИГД / 46.05722; 10.34139
7. Parco archeologico comunale di Sonico Сонико 46°10′7″N 10°21′20″E / 46.16861° СГШ; 10.35556° ИГД / 46.16861; 10.35556
8. Riserva naturale Incisioni rupestri di Ceto, Cimbergo e Paspardo Чето (Надро)
Чимберго
Паспардо
46°01′6″N 10°21′10″E / 46.01833° СГШ; 10.35278° ИГД / 46.01833; 10.35278

Референце[уреди]

  1. Archeocamuni, 13. јануар 2009.
  2. Цртежи на стенама Валкамонике на званичној страници УНЕСКО-а
  3. Il ciclo istoriativo camuno [Restoration cycle] (на језику: Italian). Archeocamuni.it. Приступљено 10. 09. 2009. 

Спољашње везе[уреди]