Цртежи долине Валкамоника

Цртежи на стенама Валкамонике
Цртежи на стенама Валкамонике
Светска баштина Унеска
Место	Италија
Координате	46° 01′ 26″ С; 10° 21′ 00″ И / 46.0239° С; 10.35° И
Укључује	Cemmo National Archaeological Park; Parco Nazionale delle Incisioni Rupestri di Capo di Ponte/ Riserva Naturale delle Incisioni Rupestri di Ceto, Cimbergo e Paspardo; Parco archeologico comunale di Seradina-Bedolina; Parco archeologico comunale di Sonico; Parco comunale archeologico e minerario di Sellero; Parco comunale delle incisioni rupestri di Luine ;
Критеријуми	Културно добро: iii, vi
Референца	94
Упис	1979 (-1976. седница)
Угроженост	не

Валкамоника

Долина Валкамоника на карти Италије

Валкамоника (или Вал Камоника) долина је у нижем делу алпског дела Ломбардије, у округу Бреша у северној Италији. То је заправо горња долина реке Ољо, узводно од језера Изео.

У њој се налази највећи комплекс праисторијских цртежа на стенама у Европи, с око 300.000 петроглифа које су нацртали припадници племена Камуни на стотинама стена, а датирају од млађег палеолита (око 6000. п. н. е.) па све до 19. века.^[1] Ове фигуре повезане с пољопривредом, навигацијом, ратовањем и врачањем представљају изванредну сликовни документацију праисторијских обичаја и свести. Системско тумачење, типолошка класификација и хронологија проучавања праисторије, социологије и етнологије. Због тога су 1979. године цртежи уврштени на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи као прва Светска баштина у Италији.^[2]

Историја

У подручју долине Камоника препознато је неколико раздобља настанка петроглифа која одговарају еволуцији камунијског друштва:

Млађи палеолит (од око 8000. п. н. е.) — призори лова и ране културе;
Неолит (4000—3000. п. н. е.), пред крај леденог доба — први верски призори, фигуре људи постају обавезне и јављају се прикази свакодневнице, врхунац уметности Камунија;
Енеолит (3000—2000. п. н. е.) —квалитетнији наративни призори с детаљним приказима људи и сеоског живота те важних женских иницијацијских ритуала;
Време мешања културе (од око 1000. п. н. е.) — призори битака, колиба, кола, жетви и оружја. Од тада слаби пракса стварања петроглифа.

Од 6. века п. н. е. до 476. године ову долину су контролисали Келти, а потом Римљани који су оставили руднике челика с радионицама. Након честих упада варвара, културу Камунија освајају Германи Херути, а потом Остроготи који су је готово потпуно уништили 542. године. Од 568. до 774. године њима владају Лангобарди, а потом Франци који подстичу Бенедиктинце да у долину изграде манастире и цркве. Негде око 1000. године поново се јавља потреба за осамостаљењу и самоуправом, те се стварају самосталне заједнице, тзв. вицини (le vicinie). Оне 1164. године царском дозволом постају општине (комуне), а од 1428. године припадају Млетачкој републици, те се због ње од тада споре Венеција и Миланско Војводство.

Захваљујући успешним манастирима који су подстицали рударство, сточарство и производњу вуне, долина је била привредно јако успешна. Када је 1769. године Бреша пала у руке Француске, долина је названа Cantone della Montagna и подељена је на седам жупа. Током Наполеонове владавине пропадале су пољопривреда и сточарство. Аустрија је долину припојила својој регији Серђо 1815. године, када је започела страшна глад и долину похарала куга која је потрајала до 1818. године када је основана Краљевина Италија, 52 општине долине Валкамоника су припале областима: Брено, Едоло и Писагоне.

Најпознатије цртеже је открио Валтер Ленг, географ из Бреше, 1909. године на две стене Pian delle Greppe у близини Капо ди Понте. Од 1950их, прикази с површине хиљаду стена су категорисани у великом пројекту ”Превод и класификације“ који још увек траје.^[3]

Паркови

Светска баштина, УНЕСКО-ва локација n° 94

Број	Оригинално име (линк са галеријом слика)	Општина	Координате
1.	Parco nazionale delle incisioni rupestri di Naquane	Капо ди Понте	46° 01′ 32″ N 10° 20′ 57″ E / 46.02556° С; 10.34917° И / 46.02556; 10.34917
2.	Parco archeologico nazionale dei Massi di Cemmo	Капо ди Понте	46° 01′ 52″ N 10° 20′ 20″ E / 46.03111° С; 10.33889° И / 46.03111; 10.33889
3.	Parco archeologico comunale di Seradina-Bedolina	Капо ди Понте	46° 02′ 00″ N 10° 20′ 29″ E / 46.03333° С; 10.34139° И / 46.03333; 10.34139
4.	Parco archeologico di Asinino-Anvòia	Осимо	45° 57′ 19″ N 10° 14′ 47″ E / 45.95528° С; 10.24639° И / 45.95528; 10.24639
5.	Parco comunale delle incisioni rupestri di Luine	Дарфо Боарио Терме	45° 53′ 20″ N 10° 10′ 46″ E / 45.88889° С; 10.17944° И / 45.88889; 10.17944
6.	Parco comunale archeologico e minerario di Sellero	Селеро	46° 03′ 26″ N 10° 20′ 29″ E / 46.05722° С; 10.34139° И / 46.05722; 10.34139
7.	Parco archeologico comunale di Sonico	Сонико	46° 10′ 7″ N 10° 21′ 20″ E / 46.16861° С; 10.35556° И / 46.16861; 10.35556
8.	Riserva naturale Incisioni rupestri di Ceto, Cimbergo e Paspardo	Чето (Надро) Чимберго Паспардо	46° 01′ 6″ N 10° 21′ 10″ E / 46.01833° С; 10.35278° И / 46.01833; 10.35278