Пређи на садржај

Цуџу

С Википедије, слободне енциклопедије

Цуџу или цу-чу (кин. 蹴鞠) је древна кинеска игра, која подсећа на мешавину кошарке, фудбала и одбојке.[1][2] ФИФА наводи цуџу као најранији облик спорта који укључује лопту која се шутира а за коју постоје писани докази, конкретно војни приручник из периода династије Хан.[3]

У игри оба тима покушавају да шутну лопту кроз отвор у централни обруч без употребе руку, водећи рачуна да лопта не додирне тло.[4] Ово је слично начину на који се данас игра футбег.

Записи са описима игре датирају још из периода династије Хан, а кинески војни спис из 3. и 2. века пре нове ере је описује као вежбу.[5][6] Играла се и у другим азијским земљама попут Кореје, Јапана и Вијетнама.[7]

Сто деце у дугом пролећу (長春百子圖), слика кинеског уметника Су Ханчен (蘇漢臣, средина 12. века), династија Сонг

Игра је утицала на развој кемари (蹴鞠) у Јапану, који се и данас игра у посебним приликама. Пут свиле је олакшао ширење игре. Цуџу је био посебно популаран током периода династиеи Танг, периоду када је изумљена лопта на надувавање која је заменила плишану лопту. [8] Цуџу је почео да губи на популарности током династије Минг (1368–1644) због запостављања игре, чиме је спорт стар 2.000 година полако нестајао.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Origins - Cuju in China”. FIFA Museum. 
  2. ^ „Sports”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 4. 2021. г. Приступљено 20. 4. 2021. 
  3. ^ „Classic Football History of the Game”. FIFA. Архивирано из оригинала 25. 12. 2012. г. Приступљено 17. 9. 2013. 
  4. ^ „Origins - Cuju in China”. FIFA Museum. "Origins - Cuju in China". FIFA Museum.
  5. ^ „History of Football – The Origins”. FIFA. Архивирано из оригинала 2017-10-28. г. Приступљено 29. 3. 2019. 
  6. ^ Team, Editorial (2021-08-22). „The History Of Soccer”. historyofsoccer.info (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-07. 
  7. ^ Barr, Adam. „History of Football: Cuju”. Bleacher Report. Приступљено 7. 7. 2021. 
  8. ^ Yang, Lin (2018). „Chinese Ju and World Football”. Advances in Social Science, Education and Humanities Research. 120: 276—281. 

Литература

[уреди | уреди извор]