Чакшире

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Чакшире су део мушке српске народне ношње.

Јављају се у 16. веку, а почетком 20. века избачене су из народне ношње Србије. Углавном су се правиле од сукна, тканине попут платна. Дуга турска владавина и економска потчињеност оставили су дубок траг у ношњи.[1]

мушка ношња

Типови чакшира[уреди | уреди извор]

Ношена су углавном три типа мушких чакшира:

  1. уске беле беневреке
  2. пеленгире
  3. широке тураче, или потурлије, сличне турским чакширама

Беневреци[уреди | уреди извор]

Чакшире од белог сукна, са уским и при дну разрезаним ногавицама, са мањим и плитким туром и изрезима на горњем предњем делу, најзаступљеније су биле у источној Србији и Војводини.

Пеленгире[уреди | уреди извор]

Чакшире широких краћих ногавица (до испод колена), распрострањене у Старом Влаху и у динарским областима. Другачије се зову шалваре. Прављене су од неуваљаног сукна, широког тура и широких краћих ногавица.[2]

Потурлије[уреди | уреди извор]

Широке чакшире, тураче/потурлије, најпре су ношене по градовима, израђиване од плаве и црне чохе, богато украшене златним ткањем. Касније их прихвата сеоско становништво.

Становништво нишког, лесковачког и врањског подручја носило је простију, грубљу ношњу од домаћих тканина, без много украса и веза. Међу српским ношњама најлепше су из Шумадије, Београдске Посавине и подунавља.[3]

Референце:[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бјеладиновић, Јасна (01. 09. 2011). Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље. [Књ. 1]. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 447. ISBN 978-86-7891-060-9. 
  2. ^ „Етнографски институт САНУ: Чакшире”. Архивирано из оригинала на датум 01. 02. 2016. Приступљено 23. 01. 2016. 
  3. ^ Ризница Српска

Литература[уреди | уреди извор]