Чампа

С Википедије, слободне енциклопедије
Чампа у периоду 1000.-1100. године

Чампа (виј. Chăm Pa, Chiêm Thành) је назив за индијско краљевство чији су владари говорили малајско-полинезијски и које се протезало над оним простором који сада заузума централни и јужни Вијетнам отприлике од 7. века до 1832. године.[1] Ово краљевство је било познато као Нагаракампа (санск. नगरचम्पः), Чампа (ꨌꩌꨛꨩ) на модерном чамском и Châmpa (ចាម្ប៉ា) у кмерским натписима, Chiêm Thành у кинеско-вијетнамском речнику и Zhànchéng (мандарински: 占城) у кинеским записима.[2]

Краљевство Чампа је наследило државу Лин-ји (виј. 林邑) која је постојала од 192. године, мада, није сасвим јасно у каквој су вези били Лин-ји и Чампа. Краљевство Чампа достигло је врхунац у 9. и 10. веку, након чега је почело постепено опадати под притиском Ђи Виете из данашњег северног Вијетнама. Године 1741. вијетнамске трупе опустошиле су северну престоницу Чампе Вијаиу, а 1697. године, јужна област Чампе Пандуранга постала је вазал вијетнамског цара. 1832. вијетнамски цар Минх Манг анектирао је преостале територије Чампа.

Чампа храм Хоа лај

Краљевине Чампа и Чами доприносе дубоким и директним утицајем на историју Вијетнама, југоисточне Азије, као и на њихову садашњост. Рана Чампа je еволуирала из локалне поморске аустронезијске чамске сахјуинске културе на обали савременог Вијетнама. Појава Чампе у касном 2. веку нове ере показује сведочанство о раном стварању државе југоисточне Азије и кључној фази формирања југоисточне Азије. Народи Чампе су успоставили и одржавали широк систем просперосних трговинских мрежа широм региона, повезујући Индијски океан и источну Азију, све до 17. века. У Чампи, историчари такође сведоче о томе да је прва и најстарија књижевност на језику Југоисточне Азије написана око 350. године нове ере, што представља почетак верске и културне дифузије из оближње Индије у Југоисточну Азију, која је претходила првим кмерским, мон, малајским текстовима за више векова.[3][4]

Чами модерног Вијетнама и Камбоџе су главни остаци овог бившег краљевства. Они говоре чамске језике, потпородицу малајско-полинезијских језика која је блиско повезана са малајским и балијско-сасашким језицима. Чампа је имала мултиетнички идентитет, који се састојао од аустронезијских народа који су говорили чамски и који су чинили већину њеног укупног становништва. Људи који су некада насељавали регион су данашњи народи Чам, Раде и Јарај који говоре чамски у Јужном и Централном Вијетнаму и Камбоџи; Акехнесе са северне Суматре, Индонезија, заједно са елементима аустроазијских бахнарских и катуичких народа у централном Вијетнаму.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Parker, Vrndavan Brannon. „Vietnam's Champa Kingdom Marches on”. Hinduism Today. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 2019. Приступљено 21. 11. 2015. 
  2. ^ Bray, A. (18. 6. 2014). „The Cham: Descendants of Ancient Rulers of South China Sea Watch Maritime Dispute From Sidelines.”. National Geographic. Приступљено 1. 10. 2021. 
  3. ^ Vickery 2011, стр. 376.
  4. ^ Jenny 2021, стр. 855, 864.
  5. ^ Tran & Lockhart 2011, стр. 28–30.
  6. ^ Diffloth 2011, стр. 348.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Cœdès, George (1966), The Making of South East Asia, University of California Press, ISBN 0-520-05061-4 
  • Hardy, Andrew David; Cucarzi, Mauro; Zolese, Patrizia (2009). Champa and the Archaeology of Mỹ Sơn (Vietnam). NUS Press. ISBN 978-9971-69-451-7. 
  • Hubert, Jean-François (8. 5. 2012). The Art of Champa. Parkstone International. ISBN 978-1-78042-964-9. 
  • Griffiths, Arlo; Hardy, Andrew; Wade, Geoff, ур. (2019). Champa: Territories and Networks of a Southeast Asian Kingdom. Danang: École française d’Extrême-Orient. ISBN 978-2-85539-269-1. 
    • Murphy, Stephen A. (2019), „Cultural Connections and Shared Origins between Campā and Dvāravatī: A Comparison of Common Artistic and Architectural Motifs, ca. 7th–10th Centuries ce”, Ур.: Griffiths, Arlo; Hardy, Andrew; Wade, Geoff, Champa: Territories and Networks of a Southeast Asian Kingdom, École française d’Extrême-Orient, стр. 303—321 
    • Hardy, Andrew David (2009), „Eaglewood and the Economic History of Champa and Central Vietnam”, Ур.: Hardy, Andrew David; Cucarzi, Mauro; Zolese, Patrizia, Champa and the Archaeology of Mỹ Sơn (Vietnam), NUS Press, стр. 107—127, ISBN 978-9-9716-9451-7 
  • Higham, Charles (2014). Early Mainland Southeast Asia: From First Humans to Angkor. Cambridge University Press. ISBN 978-6-16733-944-3. 
  • Kiernan, Ben (2009). Blood and Soil: A World History of Genocide and Extermination from Sparta to Darfur. Yale University Press. ISBN 978-0-300-14425-3. 
  • Marrison, G. E. (1985). „The Cham and their literature”. Journal of the Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society. 58 (2): 45—70 — преко JSTOR. 
  • Maspéro, Georges (1. 1. 2002). The Champa Kingdom: The History of an Extinct Vietnamese Culture. White Lotus Press. ISBN 978-974-7534-99-3. 
  • Miksic, John Norman; Yian, Goh Geok (2016). Ancient Southeast Asia. Routledge. 
  • Ngô, Văn Doanh (2002). Chămpa Ancient Towers. Hanoi: Thế Giới Publishers. 
  • Ngô, Văn Doanh (2005). Mỹ Sơn Relics. Thế Giới Publishers. 
  • Noseworthy, William (2017), Cham Bani also known as "Localized Shi'a Cham Muslims in Vietnam", "Bani Islam", Database of Religious History. University of British Columbia 
  • Grant, Anthony; Sidwell, Paul, ур. (2005). Chamic and Beyond: Studies in Mainland Austronesian Languages. Australian National University. ISBN 978-0-85883-561-0. 
    • Grant, Anthony (2005), „Effects of intimate multidirectional linguistic contact in Chamic”, Ур.: Grant, Anthony; Sidwell, Paul, Chamic and Beyond: Studies in Mainland Austronesian Languages, Pacific Linguistics, 2, Australian National University, стр. 37—106 
    • Sidwell, Paul (2005). „Acehnese and the Aceh-Chamic Language Family”. Ур.: Grant, Anthony; Sidwell, Paul. Chamic and Beyond: Studies in Mainland Austronesian Languages. Pl-569. Pacific Linguistics. 569. Australian National University. стр. 211—231. ISBN 978-0-85883-561-0. doi:10.15144/PL-569. hdl:1885/84414. 
  • Nakamura, Rie (2020). A Journey of Ethnicity: In Search of the Cham of Vietnam. Cambridge Scholars Publisher. ISBN 978-1-52755-034-6. 
  • Sidwell, Paul; Jenny, Mathias (2021). The Languages and Linguistics of Mainland Southeast Asia: A Comprehensive Guide. De Gruyter. ISBN 978-3-11055-814-2. 
    • Thurgood, Graham (2021), „The influence of contact between Austroasiatic and Austronesian”, Ур.: Paul, Sidwell; Mathias, Jenny, The Languages and Linguistics of Mainland Southeast Asia: A Comprehensive Guide, De Gruyter, стр. 673—682 
    • Jenny, Mathias (2021), „MSEA epigraphy”, Ур.: Paul, Sidwell; Mathias, Jenny, The Languages and Linguistics of Mainland Southeast Asia: A Comprehensive Guide, De Gruyter, стр. 855—877 
  • Tran, Ky Phuong; Lockhart, Bruce, ур. (2011). The Cham of Vietnam: History, Society and Art. University of Hawaii Press. ISBN 978-9-971-69459-3. 
    • Lockhart, Bruce (2011), „Colonial and Post-Colonial Constructions of "Champa"”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 1—54, ISBN 978-9-971-69459-3 
    • Momorki, Shiro (2011), „"Mandala Campa" Seen from Chinese Sources”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 120—137 
    • Whitmore, John K. (2011), „The Last Great King of Classical Southeast Asia: Che Bong Nga and Fourteenth Century Champa”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, University of Hawaii Press, стр. 168—203 
    • Tran, Quoc Vuong (2011), „Việt–Cham Cultural Contacts”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 263—276 
    • Guy, John (2011), „Pan-Asian Buddhism and the Bodhisattva Cult in Champa”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 300—322 
    • Yoshimoto, Yasuko (2011), „A Study of the Almanac of the Cham in South-Central Vietnam”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 323—336 
    • Diffloth, Gérard (2011), „The Westward Expansion of Chamic Influence in Indochina: A View from Historical Linguistics”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 348—362 
    • Vickery, Michael (2011), „Champa Revised”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 363—420 
  • Vu, Hong Lien (2017), Cham Features in Buddhist Arts under the Lý Dynasty of Vietnam 
  • Weber, Nicolas (2012). „The destruction and assimilation of Campā (1832–35) as seen from Cam sources”. Journal of Southeast Asian Studies. 43 (1): 158—180. S2CID 154818297. doi:10.1017/S0022463411000701. 
  • Boisselier, Jean (1963). La statuaire du Champa (на језику: француски). Paris, France: École Française d'Extrême-Orient. ASIN B0014Y6TPQ. 
  • Griffiths, Arlo; Hardy, Andrew; Wade, Geoff, ур. (2019). Champa: Territories and Networks of a Southeast Asian Kingdom. Danang: École française d’Extrême-Orient. ISBN 978-2-85539-269-1. 
    • Zakharov, Anton O. (2019), „Was the Early History of Campā Really Revised? A Reassessment of the Classical Narratives of Linyi and the 6th–8th-Century Campā Kingdom”, Ур.: Griffiths, Arlo; Hardy, Andrew; Wade, Geoff, Champa: Territories and Networks of a Southeast Asian Kingdom, École française d’Extrême-Orient, стр. 147—157 
  • Higham, Charles (2014). Early Mainland Southeast Asia: From First Humans to Angkor. Cambridge University Press. ISBN 978-6-16733-944-3. 
  • Hubert, Jean-François (8. 5. 2012). The Art of Champa. Parkstone International. ISBN 978-1-78042-964-9. 
  • Lafont, Pierre-Bernard (2007). Le Campā: Géographie, population, histoire. Indes savantes. ISBN 978-2-84654-162-6. 
  • Ngọc Canh Lê; Đông Hải Tô (1995). Nghệ thuật biểu diễn truyền thống Chăm. Văn hóa dân tộc. 
  • Lê, Thanh Khoi (1990). Histoire du Vietnam des origines à 1858 (на језику: француски). Paris, France: Sudestasie. ISBN 9782858810017. 
  • Miksic, John Norman; Yian, Goh Geok (2016). Ancient Southeast Asia. Routledge. 
  • Ngô, Văn Doanh (2012). Chămpa. Hanoi: National government publication, Thé̂ Giới Publishers. ISBN 9786047703913. 
  • Ngô, Văn Doanh (2005). Mỹ Sơn relics. Hanoi: Thế Giới Publishers. OCLC 646634414. 
  • Tran, Ky Phuong; Lockhart, Bruce, ур. (2011). The Cham of Vietnam: History, Society and Art. University of Hawaii Press. ISBN 978-9-971-69459-3. 
    • Glover, Ian (2011), „Excavations at Gò Cấm, Quảng Nam,2000–3: Linyi and the Emergence of the Cham Kingdoms”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 54—80 
    • Southworth, William Aelred (2011), „River Settlement and Coastal Trade: Towards a Specific Model of Early State Development in Champa”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 102—120 
    • Momorki, Shiro (2011), „"Mandala Campa" Seen from Chinese Sources”, Ур.: Lockhart, Bruce; Trần, Kỳ Phương, The Cham of Vietnam: History, Society and Art, Hawaii: University of Hawaii Press, стр. 120—137 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]