Чампа

С Википедије, слободне енциклопедије
Чампа у периоду 1000.-1100. године

Чампа (виј. Chăm Pa, Chiêm Thành) је назив за индијско краљевство чији су владари говорили малајско-полинезијски и које се протезало над оним простором који сада заузума централни и јужни Вијетнам отприлике од 7. века до 1832. године.[1]

Краљевство Чампа је наследило државу Лин-ји (виј. 林邑) која је постојала од 192. године, мада, није сасвим јасно у каквој су вези били Лин-ји и Чампа. Краљевство Чампа достигло је врхунац у 9. и 10. веку, након чега је почело постепено опадати под притиском Ђи Виете из данашњег северног Вијетнама.

Године 1741. вијетнамске трупе опустошиле су северну престоницу Чампе Вијаиу, а 1697. године, јужна област Чампе Пандуранга постала је вазал вијетнамског цара. 1832. вијетнамски цар Минх Манг анектирао је преостале територије Чампа.

чампа храм хоа лаи

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Parker, Vrndavan Brannon. „Vietnam's Champa Kingdom Marches on”. Hinduism Today. Приступљено 21. 11. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]