Чамурлија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чамурлија
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Раст 554
Географске карактеристике
Координате43°22′00″ СГШ; 21°50′30″ ИГД / 43.366666° СГШ; 21.841666° ИГД / 43.366666; 21.841666Координате: 43°22′00″ СГШ; 21°50′30″ ИГД / 43.366666° СГШ; 21.841666° ИГД / 43.366666; 21.841666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина308 м
Чамурлија на мапи Србије
Чамурлија
Чамурлија
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Чамурлија је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Нишкој котлини под Поповом главом, на око 7 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 546 становника (према попису из 1991. било је 566 становника).

Историја[уреди]

Остатак римског кастела указује на античку насељеност сеоског простора, али недостатак каснијих налаза или података указује на могућност да Чамурлије није било у словенском средњовековном периоду или је, можда, егзистирала под неким другим именом. О Чамурлији нема података ни из турског периода све до периода буна у првој половини 19. века и ослобођења 1877. године када је Чамурлија имала око 25, махом задружних домаћинстава. После ослобођења од Турака село је почело да се обнавља и јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство и стајско сточарство. Раној, још у периоду између два светска рата, оријентацији на допунско градско запошљавање и мешовиту привреду, допринела је релативна близина Ниша. После Другог светског рата већина домаћинстава нарочито од 1955/60. године, оријентисала се на радничка занимања, али, осим у малом броју случајева, не напуштајући земљу. Поред тога, Чамурлија је постала привлачна и за усељавање радника, који су дошли у Ниш из удаљених крајева, а од 1970/75. године привлачи пажњу и викендаша, који у њој откупљују мање поседе и и плацеве за одмор, а и ради бављења производном рекреацијом.

Године 1971. у Чамурлији је живело 19 пољопривредних, 74 мешовита и 8 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди]

До насеља се може доћи само до улаза у село Чамурлија, линијама 28Б ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја, линијом 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава, линијом 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље, линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.

Демографија[уреди]

Крајем 19. века (1895) Чамурлија је мање село са 33 домаћинства и 224 становника.

У насељу Чамурлија живи 457 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,6 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 151 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 406
1953. 421
1961. 462
1971. 474
1981. 534
1991. 566 557
2002. 546 553
2011. 554
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
541 99,08 %
Македонци
  
1 0,18 %
непознато
  
3 0,54 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. стр. 293.

Спољашње везе[уреди]