Чанад

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Чанад (вишезначна одредница).


Координате: 46° 13′ 12′′ СГШ 20° 15′ ИГД

Magyarcsanád
Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регија Регија велике јужне равнице
Жупанија Чонград
Срез Маковски
Становништво
Становништво 1.514
Густина становништва 31,41 ст/km²
Положај
Координате 46°10′01″N 20°37′01″E / 46.167, 20.617
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 48,19 km²
Magyarcsanád на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Magyarcsanád
Magyarcsanád на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански број 6932
Позивни број 62


Координате: 46° 10′ 01" СГШ, 20° 37′ 01" ИГД

Чанад или Мађарски Чанад (мађ. Magyarcsanád, рум. Cenadul Unguresc) је село у близини Макоа, жупанија Чонград у републици Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.

Село је познато по присутности српске мањине, некада веома бројне, а данас и даље присутне (2,1% по датом попису). У селу постоји Српска православна црква. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Природне одлике[уреди]

Насеље Чанад налази на неколико километара источно од Макоа ка мађарско-румунској граници. Чанад се налази близу реке Мориш и једно је од насеља Поморишја. Мориш је и граница према Румунији. Површина сеоског хатара је 48,19 km².

Историја[уреди]

Подручје Чанада било је насељено још од праисторијског времена (могиле у сеоском хатару). У селу постоји и очуван камени крст из мађарског средњовековног периода.

У 16. веку забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски Срби су били граничари. Нарочито је у историји значајан период поморишке војне границе (1702-51.), када су села у Поморишју била гранична ка отоманској територији. После развојачења ове области већи број месних Срба напустио је своја огњишта и преселио се у јужну Русију. За Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. Пусту земљу убрзо су населили Мађари и Румуни.

У селу је и даље живео приметан број Срба. Нпр., по попису из 1910. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после Првог светског рата већи део преосталог српског становништва се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Становништво[уреди]

Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири народа - по последњем попису из 2001. у насељу живе

Такође, насеље је подељено и по верској припадности и по истом попису забележени су -

У насељу постоје 4 цркве: римокатоличка, калвинистичка, српска и румунска православна црква.

Збирка слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  • Marjanucz L. (2001): Magyarcsanád. Száz falu könyvesháza Kht, Budapest, 217.o. (ISBN 963-9287-14-8) (Књижара стотину села)