Чанад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Magyarcsanád
Magyarcsanád légifotó.jpg
Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Чонград
Срез Маковски
Становништво
Становништво
 —  1.514
 — густина 31,41/км2
Географске карактеристике
Координате 46°10′01″ СГШ; 20°37′01″ ИГД / 46.167° СГШ; 20.617° ИГД / 46.167; 20.617Координате: 46°10′01″ СГШ; 20°37′01″ ИГД / 46.167° СГШ; 20.617° ИГД / 46.167; 20.617
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 48,19 км2
Magyarcsanád на мапи Мађарске
Magyarcsanád
Magyarcsanád
Остали подаци
Поштански број 6932
Позивни број 62

Чанад или Мађарски Чанад (мађ. Magyarcsanád, рум. Cenadul Unguresc) је село у близини Макоа, жупанија Чонград у републици Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.

Село је познато по присутности српске мањине, некада веома бројне, а данас и даље присутне (2,1% по датом попису). У селу постоји Српска православна црква. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Природне одлике[уреди]

Насеље Чанад налази на неколико километара источно од Макоа ка мађарско-румунској граници. Чанад се налази близу реке Мориш и једно је од насеља Поморишја. Мориш је и граница према Румунији. Површина сеоског хатара је 48,19 km2.

Историја[уреди]

Подручје Чанада било је насељено још од праисторијског времена (могиле у сеоском хатару). У селу постоји и очуван камени крст из мађарског средњовековног периода.

Годишње су у Чанаду одржавана по четири вашара, у терминима: 14. фебруар, 7. мај, 6. октобар и 11. новембар.[1]

Године 1905. Мађарски Чанад је велика општина у Маковском срезу. Ту живи 3025 становника у 638 домова. Доминирају Румуни којих има 1861, док је Мађара 289 житеља.[2]

Срби у Чанаду[уреди]

У 16. веку забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски Срби су били граничари. Нарочито је у историји значајан период Поморишке војне границе (1702-51.), када су села у Поморишју била гранична ка отоманској територији. После развојачења ове области већи број месних Срба напустио је своја огњишта и преселио се у јужну Русију. За Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. Пусту земљу убрзо су населили Мађари и Румуни.

Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Срби су је 1875. године уступили Румунима приликом канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.[3] Српско православно парохјско звање је поново основано 1866. године, од кад се воде и црквене матрикуле. Храм српски је завршен 1880. године, а темпло је осликао Ђока Путник.[4]

Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.[5] Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.[6] Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.

Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.[7] Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.[8] Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.[9] Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, мешовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.[10]

За Фонд "Св. Саве" дали су прилоге мештани М. Чанаду. Арса Гедошев и Мирко Недучић су дали највише - по 2 ф., остали су били мање дарежљиви: Јован Гедошев, Милош Гедошев, Аћа Буњевац, Благоја Недучић, Живан Недучић, Јоца Поповић, Југ Поповић и Дина Воргуца. Скупљен је прилог у износу 11 ф. 40 нвчића."Српски сион", Карловци 1905. године

Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.[11]

У селу је и даље живео приметан број Срба. Нпр., по попису из 1910. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после Првог светског рата већи део преосталог српског становништва се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Српски новинар је посетио 1925. године српска места у околини Сегедина и Макоа. За Чанад је приметио да се налази на жељезничкој прузи Мако-Арад. Ту је живело тада око 300 православних Срба у 300 домова, а поседовали су десетину атара. Црквена општина је била власник око 50 јутара земље. Стару православну цркву "отели су Румуни", а Срби су подигли нову 1880. године. Међутим у њој 1925. године није служио парох, јер га није било.[12]

Референце[уреди]

  1. "Даница", календар, Беч 1827. године
  2. Мата Косовац, наведено дело
  3. "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  4. Мата Косовац, наведено дело
  5. "Српски сион", Карловци 1891. године
  6. "Српски сион", Карловци 1906. године
  7. "Школски лист", сомбор 1881. године
  8. "Српски сион", Карловци 1892. године
  9. "Школски лист", Сомбор 1894. године
  10. Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  11. Мата Косовац, наведено дело
  12. "Време", Београд 1925. године

Становништво[уреди]

Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири народа - по последњем попису из 2001. у насељу живе

Такође, насеље је подељено и по верској припадности и по истом попису забележени су -

У насељу постоје 4 цркве: римокатоличка, калвинистичка, српска и румунска православна црква.

Збирка слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  • Marjanucz L. (2001): Magyarcsanád. Száz falu könyvesháza Kht, Budapest, 217.o. (ISBN 963-9287-14-8) (Књижара стотину села)