Чандра Шекар
Чандра Шекар | |
---|---|
8. премијер Индије | |
На дужности 10. новембар 1990. — 21. јун 1991. | |
Председник | Рамасвами Венкатараман |
Заменик | Чаудхари Деви Лал |
Претходник | В. П. Синг |
Наследник | Нарасима Рао |
Личне информације | |
Рођење | Ибрахимпати, Балија, Уједињене провинције, Британска Индија (данас Утар Прадеш, Индија) 17. април 1927. |
Смрт | 8. јул 2007.80 год.) ( Њу Делхи, Индија |
Супружник | Дуџа Цеви |
Деца | 2 |
Алма матер | Универзитет у Алахабаду |
Потпис |
Чандра Шекар (17. април 1927 – 8. јул 2007) био је индијски политичар. Он је служио као 8. премијер Индије, између 10. новембра 1990. и 21. јуна 1991. Био је на челу мањинске владе отцепљене фракције партије Џаната дал, уз подршку Индијског националног конгреса.[1] Био је први премијер Индије који никада пре доласка на дужност није био функционер у влади.[2]
Његова влада је углавном виђена као „марионетска”[3][4] и привремена, а формирана је са најмање посланика у Лок сабхи.[5][6] Његова влада није успела да донесе буџет[7] у кључно време када је агенција Мудиз смањила рејтинг Индије, а након неизгласавања буџета, рејтинг је додатно пао, а глобалне кредитне агенције су обориле рејтинг Индије испод инвестиционог нивоа, што је држави онемогућило да добије макар и краткорочне кредите, а како влада није могла да се обавеже да ће спровести реформе, Светска банка и ММФ су прекинули своју подршку Индији. Шекар је морао да одобри залагање злата како би избегао банкрот, а ова мера је била предмет посебне критике, јер је тајно спроведена за време избора.[8][9][10] Економска криза у Индији 1991. и атентат на Раџива Гандија су његову владу гурнули у кризу. Међутим, према тадашњем министру трговине Субраманијану Свамију, министар финансија Јашвант Синха је заложио златне резерве а да није обавестио Министарство трговине.[11] Са друге стране, давање дозволе да амерички авиони допуњавају гориво на индијским аеродромима током Заливског рата је поправило премијеров имиџ на западу.[11][12]
Премијерски мандат
[уреди | уреди извор]Чандра Шекар је био премијер седам месеци, што је други најкраћи мандат после Чарана Синга. Министар трговине Субраманијан Свами је помогао формирање ове владе уз подршку Индијског националног конгреса.[11] Он је такође био надлежан за порфеље одбране и унутрашњих послова у овом периоду. Међутим, ова влада није успела да донесе буџет јер је 6. марта 1991. Конгрес повукао своју подршку током припреме буџета.[13] Услед тога, Чандра Шекар је је поднео оставку на место премијера након 15 дана, 21. јуна.[14]
Манмохан Синг је био његов економски саветник.[15] Субраманијан Свами је заједно са Манмоханом Сингом и Монтеком Сингом Ахлувалиом припремио низ докумената о економској либерализацији, али ови документи нису изгласани у парламенту јер је Конгрес повукао своју подршку.[16]
Након премијерског мандата
[уреди | уреди извор]Након што је предао дужност премијера Нарасими Рау, Чандра Шекаров политички значај је опао, али је успео да задржи посланички мандат у Лок сабхи још дуги низ година.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Rival of Singh Becomes India Premier”. Sanjoy Hazarika. The New York Times. 10. 11. 1990. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ „Socialist Is Installed as India's Eleventh Prime Minister”. Sanjoy Hazarika. The New York Times. 11. 11. 1990. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ The Working Class. Centre of Indian Trade Unions. 1990. стр. 86. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ Puppet on a String. Far Eastern Economic Review. октобар 1990. стр. 6.
- ^ „Chandra Shekhar exploits fears, weaknesses of Congress(I) and Janata Dal(S)”. Inderjit Badhwar,.Prabhu Chawla. India Today. 15. 12. 1990. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ The Interim Man. The Economist. 1990. стр. 42.
- ^ „1991, the untold story”. Yashwant Sinha. The Hindu. 29. 7. 2016. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ „How the economy found its feet”. Deepak Nayar. The Hindu. 18. 10. 2016. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ „In fact: How govts pledged gold to pull economy back from the brink”. Shaji Vikraman. The Indian Express. 5. 4. 2017. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ Stuart Corbridge; John Harriss (28. 5. 2013). Reinventing India: Liberalization, Hindu Nationalism and Popular Democracy. Wiley. стр. 144—. ISBN 978-0-7456-6604-4. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ а б в „Welcome to www.Janata Party.org”. 16. 12. 2008. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ Crossette, Barbara; Times, Special To the New York (13. 11. 1990). „Man in The News; India's Freewheeling Leader: Chandra Shekhar”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 26. 12. 2021.
- ^ „Chandra Shekhar | prime minister of India”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 30. 8. 2019.
- ^ „Chandra Shekhar critical”. The Hindu. 8. 7. 2007. Приступљено 11. 12. 2014.
- ^ „Manmohan Singh”. Business Standard India. Приступљено 26. 12. 2021.
- ^ BACKSTAGE: The Story behind India's High Growth Years. Rupa Publications. 2020. стр. 119—120. ISBN 978-93-5333-821-3.
Даља литература
[уреди | уреди извор]- Khare, Harish (9. 7. 2007). „The quintessential Congressman”. The Hindu. Приступљено 11. 12. 2014.
- Chand, Attar (1991). The Long March: Profile of Prime Minister Chandra Shekhar. Mittal Publications. ISBN 978-8-17099-272-1.
- "The State As Charade: V.P. Singh, Chandr Shekhar and the Rest" by Arun Shourie, Publisher: South Asia Books