Чарлс Симић

С Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс Симић
Charles simic 6693.JPG
Фотографија Чарлса Симића, 2015.
Лични подаци
Пуно имеЧарлс Симић
Датум рођења(1938-05-09)9. мај 1938.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти9. јануар 2023.(2023-01-09) (84 год.)
Место смртиДовер, Њу Хемпшир, САД
Држављанство
Занимање
Образовање

Чарлс Симић (рођен као Душан Симић; Београд, 9. мај 1938Довер, 9. јануар 2023[1]) био је амерички песник, есејиста и преводилац српскога порекла.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду 1938. године од оца Ђорђа и мајке Јелене рођене Матијевић.[2] Емигрирао је у Париз па у Сједињене Америчке Државе. За свој поетски опус освојио је бројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда. Члан је неколико интернационалних удружења.

Заједно са својом породицом отишао је у Сједињене Америчке Државе 1954. године, пре тога је био у Паризу годину дана[3]. Песме је почео да пише још у средњој школи да би се, како каже у једном интервјуу, свидео девојкама. На његове песничке почетке посебно су утицали амерички песници: Волт Витмен, Емили Дикинсон, Волас Стивенс и други.[4]

Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића тако допринео популаризацији српске књижевности у САД. Преводио је друге песнике из региона.[5] Сачинио је и једну антологију српске поезије Коњ има шест ногу.

Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године.

Чарлс Симић је дуго година професор на Универзитету у Њу Хемпширу где предаје америчку књижевност и креативно писање.

Књижевни критичари у Америци кажу за његове песме да су оне као: „прецизно конструисане кинеске слагалице“.

Од 2020. био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[6]

Цитати[уреди | уреди извор]


Књижевне награде[уреди | уреди извор]

  • 1982. Награда Вршачког КОВ-а
  • 1986. Финалиста у селекцији за Пулицерову награду
  • 1987. Финалиста у селекцији за Пулицерову награду
  • 1990. Пулицерова награда за песничку збирку Свет се не завршава[9]
  • 1996. Најужи избор за Националну награду Америке за песништво
  • 2005. Награда Грифин
  • 2007. Награда Поетски лауреат
  • 2007. Награда Волас Стивенс
  • 2011. Медаља Роберт Фрост америчког песничког друштва[9]
  • 2011. Награда Вилчек за уметност и хуманистику[9]
  • 2014. The Zbigniew Herbert International Literary Award[10]
  • 2017. Златни венац, Струшке вечери поезије[11][12]
  • Награда Маркартурове фондације[9]
  • Награда Едгар Алан По[9]
  • Песник лауреат Конгресне библиотеке у Вашингтону[9]
  • Награда српског ПЕН центра[12]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Поезија
  • 1967. Шта каже трава, збирка песама
  • 1969. Негде између нас камен хвата белешке, збирка песама
  • 1971. Уништавање тишине, збирка песама
  • 1972. Бело, збирка песама
  • 1978. Школа тамних мисли, збирка песама
  • 1983. Стваралачки чин, есеји
  • 1986. Блуз који се не завршава, збирка песама
  • 1990. Свет се не завршава, збирка песама
  • 1992. Четири преводилачке варијације, есеји
  • 1994. Венчање у паклу, збирка песама
  • 1995. Незапослени видовњак, есеји
  • 1996. Шетајући са црном мачком, збирка песама
  • 2000. Књига богова и ђавола, збирка песама
  • 2005. Изабране песме 1963-2003-2004, збирка песама
  • 2006. Мајмуни око нас, збирка песама
  • 2008: 60 Poems,[13]
  • 1969: Somewhere among Us a Stone is Taking Notes[13] ISBN 0-15-603564-2
  • 2008: That Little Something: Poems,[13] ISBN 0-15-603539-1
  • 2008: The Monster Loves His Labyrinth: Notebooks, ISBN 1-931337-40-3
  • 2008: Army: Memoir. In preparation
  • 2010: Master of Disguises, Poems. Houghton Mifflin Harcourt. 6. 10. 2010. ISBN 978-0-547-50453-7. 
  • 2013: New and Selected Poems: 1962-2012. Houghton Mifflin Harcourt. 26. 3. 2013. ISBN 978-0-547-92830-2. 
  • 2013: Selected Early Poems. George Braziller Inc. 20. 3. 2013. ISBN 978-0-8076-1620-8. 
  • 2015: The Lunatic. HarperCollins/Ecco. 7. 4. 2015. ISBN 978-0-06-236474-6. 
  • 2017: Scribbled in the Dark. HarperCollins/Ecco. 13. 6. 2017. ISBN 978-0-06-266117-3. 
Проза
  • 1985: The Uncertain Certainty: Interviews, Essays, and Notes on Poetry[13]
  • 1990: Wonderful Words, Silent Truth: Essays on Poetry and a Memoir[13]
  • 1992: Dime-Store Alchemy: The Art of Joseph Cornell[13]
  • 1994: The Unemployed Fortune-Teller: Essays and Memoirs[13]
  • 1997: Orphan Factory: Essays and Memoirs[13]
  • 2000: A Fly in the Soup: Memoirs[13]
  • 2003: The Metaphysician in the Dark[13] (University of Michigan Press, Poets on Poetry Series)
  • 2006: Memory Piano. University of Michigan Press, Poets on Poetry Series. 2006. ISBN 978-0472069408. 
  • 2006. И ђаво је песник, есеји
  • 2008: The Renegade: Writings on Poetry and a Few Other Things[13]
  • 2015: The Life of Images: Selected Prose
Преводи

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Charles Simic, Pulitzer-Winning Poet and U.S. Laureate, Dies at 84”. nytimes.com. 9. 1. 2023. Приступљено 9. 1. 2023. 
  2. ^ Кртинић, Јовица (10. 1. 2023). „Порекло песника Чарлса Симића”. Порекло. Приступљено 12. 1. 2023. 
  3. ^ Чарлс Симић: Школу живота сам научио у Београду („Политика”, 1. септембар 2017)
  4. ^ „Charles Simic | Artful Dodge Magazine” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-24. 
  5. ^ Poets, Academy of American. „About Charles Simic | Academy of American Poets”. poets.org. Приступљено 2020-12-24. 
  6. ^ Лазић, Виктор (децембар 2020). „Србија међу књигама”. Србија међу књигама: 23. 
  7. ^ О, П. „Преминуо чувени амерички песник српског порекла Чарлс Симић”. Politika Online. Приступљено 2023-01-10. 
  8. ^ О, П. „Преминуо чувени амерички песник српског порекла Чарлс Симић”. Politika Online. Приступљено 2023-01-10. 
  9. ^ а б в г д ђ D, Piše: K. Robert Frost“ i „Vilček. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  10. ^ „Uroczystość wręczenia Nagrody im. Zbigniewa Herberta 2014”. Fundacja Herberta (на језику: пољски). Приступљено 2020-12-24. 
  11. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Simiću Zlatni venac Struških večeri poezije”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-24. 
  12. ^ а б „Čarls Simić dobitnik Zlatnog venca Struških večeri poezije » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). 2017-03-23. Приступљено 2020-12-24. 
  13. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф „Former Poet Laureate Charles Simic”. Library of Congress. Приступљено 24. 5. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]