Чарлс Симић
Чарлс Симић | |
---|---|
Фотографија Чарлса Симића, 2015. | |
Лични подаци | |
Пуно име | Чарлс Симић |
Датум рођења | 9. мај 1938. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 9. јануар 2023.84 год.) ( |
Место смрти | Довер, Њу Хемпшир, САД |
Држављанство | |
Занимање | |
Образовање |
Чарлс Симић (рођен као Душан Симић; Београд, 9. мај 1938 — Довер, 9. јануар 2023[1]) био је амерички песник, есејиста и преводилац српскога порекла.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Београду 1938. године од оца Ђорђа и мајке Јелене рођене Матијевић.[2] Емигрирао је у Париз па у Сједињене Америчке Државе. За свој поетски опус освојио је бројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда. Члан је неколико интернационалних удружења.
Заједно са својом породицом отишао је у Сједињене Америчке Државе 1954. године, пре тога је био у Паризу годину дана[3]. Песме је почео да пише још у средњој школи да би се, како каже у једном интервјуу, свидео девојкама. На његове песничке почетке посебно су утицали амерички песници: Волт Витмен, Емили Дикинсон, Волас Стивенс и други.[4]
Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића тако допринео популаризацији српске књижевности у САД. Преводио је друге песнике из региона.[5] Сачинио је и једну антологију српске поезије Коњ има шест ногу.
Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године.
Чарлс Симић је дуго година професор на Универзитету у Њу Хемпширу где предаје америчку књижевност и креативно писање.
Књижевни критичари у Америци кажу за његове песме да су оне као: „прецизно конструисане кинеске слагалице“.
Од 2020. био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[6]
Цитати[уреди | уреди извор]
„ | Срби ме нервирају због тога што су опседнути сопственом историјом, а никада из ње ништа нису научили.[7] | ” |
„ | Историја за мене представља и пуно разних других ствари, и уметност, и манастире, и цркве, слике, традицију човечанства. Пуно лепог. С друге стране, једном сам и написао: историја је попут неке старе слепе жене која ме држи за руку. Ја сам дете, и она ме вуче, она је нешто много веће него што смо ми, и увек нас изненађује неком грозотом.[8] | ” |
Књижевне награде[уреди | уреди извор]
- 1982. Награда Вршачког КОВ-а
- 1986. Финалиста у селекцији за Пулицерову награду
- 1987. Финалиста у селекцији за Пулицерову награду
- 1990. Пулицерова награда за песничку збирку Свет се не завршава[9]
- 1996. Најужи избор за Националну награду Америке за песништво
- 2005. Награда Грифин
- 2007. Награда Поетски лауреат
- 2007. Награда Волас Стивенс
- 2011. Медаља Роберт Фрост америчког песничког друштва[9]
- 2011. Награда Вилчек за уметност и хуманистику[9]
- 2014. The Zbigniew Herbert International Literary Award[10]
- 2017. Златни венац, Струшке вечери поезије[11][12]
- Награда Маркартурове фондације[9]
- Награда Едгар Алан По[9]
- Песник лауреат Конгресне библиотеке у Вашингтону[9]
- Награда српског ПЕН центра[12]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Поезија
- 1967. Шта каже трава, збирка песама
- 1969. Негде између нас камен хвата белешке, збирка песама
- 1971. Уништавање тишине, збирка песама
- 1972. Бело, збирка песама
- 1978. Школа тамних мисли, збирка песама
- 1983. Стваралачки чин, есеји
- 1986. Блуз који се не завршава, збирка песама
- 1990. Свет се не завршава, збирка песама
- 1992. Четири преводилачке варијације, есеји
- 1994. Венчање у паклу, збирка песама
- 1995. Незапослени видовњак, есеји
- 1996. Шетајући са црном мачком, збирка песама
- 2000. Књига богова и ђавола, збирка песама
- 2005. Изабране песме 1963-2003-2004, збирка песама
- 2006. Мајмуни око нас, збирка песама
- 2008: 60 Poems,[13]
- 1969: Somewhere among Us a Stone is Taking Notes[13] ISBN 0-15-603564-2
- 2008: That Little Something: Poems,[13] ISBN 0-15-603539-1
- 2008: The Monster Loves His Labyrinth: Notebooks, ISBN 1-931337-40-3
- 2008: Army: Memoir. In preparation
- 2010: Master of Disguises, Poems. Houghton Mifflin Harcourt. 6. 10. 2010. ISBN 978-0-547-50453-7.
- 2013: New and Selected Poems: 1962-2012. Houghton Mifflin Harcourt. 26. 3. 2013. ISBN 978-0-547-92830-2.
- 2013: Selected Early Poems. George Braziller Inc. 20. 3. 2013. ISBN 978-0-8076-1620-8.
- 2015: The Lunatic. HarperCollins/Ecco. 7. 4. 2015. ISBN 978-0-06-236474-6.
- 2017: Scribbled in the Dark. HarperCollins/Ecco. 13. 6. 2017. ISBN 978-0-06-266117-3.
- Проза
- 1985: The Uncertain Certainty: Interviews, Essays, and Notes on Poetry[13]
- 1990: Wonderful Words, Silent Truth: Essays on Poetry and a Memoir[13]
- 1992: Dime-Store Alchemy: The Art of Joseph Cornell[13]
- 1994: The Unemployed Fortune-Teller: Essays and Memoirs[13]
- 1997: Orphan Factory: Essays and Memoirs[13]
- 2000: A Fly in the Soup: Memoirs[13]
- 2003: The Metaphysician in the Dark[13] (University of Michigan Press, Poets on Poetry Series)
- 2006: Memory Piano. University of Michigan Press, Poets on Poetry Series. 2006. ISBN 978-0472069408.
- 2006. И ђаво је песник, есеји
- 2008: The Renegade: Writings on Poetry and a Few Other Things[13]
- 2015: The Life of Images: Selected Prose
- Преводи
- 1970: Иван В. Лалић, Fire Gardens[13]
- 1970: Васко Попа, The Little Box: Poems[13]
- 1970: Four Modern Yugoslav Poets: Иван В. Лалић, Бранко Миљковић, Милорад Павић, Љубомир Симовић[13]
- 1979: Васко Попа, Homage to the Lame Wolf: Selected Poems[13]
- 1983: Копреводилац, Славко Михаилић, Atlantis[13]
- 1987: Томаж Салуман, Selected Poems[13]
- 1987: Иван В. Лалић, Roll Call of Mirrors[13]
- 1989: Александар Ристовић, Some Other Wine or Light[13]
- 1991: Славко Јаневски, Bandit Wind[13]
- 1992: Новица Тадић, Night Mail: Selected Poems[13]
- 1992: Horse Has Six Legs: Contemporary Serbian Poetry[13]
- 1999: Александар Ристовић, Devil's Lunch[13]
- 2003: Радмила Лазић, A Wake for the Living[13]
- 2004: Гинтер Грас, The Günter Grass Reader[13]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Charles Simic, Pulitzer-Winning Poet and U.S. Laureate, Dies at 84”. nytimes.com. 9. 1. 2023. Приступљено 9. 1. 2023.
- ^ Кртинић, Јовица (10. 1. 2023). „Порекло песника Чарлса Симића”. Порекло. Приступљено 12. 1. 2023.
- ^ Чарлс Симић: Школу живота сам научио у Београду („Политика”, 1. септембар 2017)
- ^ „Charles Simic | Artful Dodge Magazine” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-24.
- ^ Poets, Academy of American. „About Charles Simic | Academy of American Poets”. poets.org. Приступљено 2020-12-24.
- ^ Лазић, Виктор (децембар 2020). „Србија међу књигама”. Србија међу књигама: 23.
- ^ О, П. „Преминуо чувени амерички песник српског порекла Чарлс Симић”. Politika Online. Приступљено 2023-01-10.
- ^ О, П. „Преминуо чувени амерички песник српског порекла Чарлс Симић”. Politika Online. Приступљено 2023-01-10.
- ^ а б в г д ђ D, Piše: K. „„Robert Frost“ i „Vilček“”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24.
- ^ „Uroczystość wręczenia Nagrody im. Zbigniewa Herberta 2014”. Fundacja Herberta (на језику: пољски). Приступљено 2020-12-24.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Simiću Zlatni venac Struških večeri poezije”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-24.
- ^ а б „Čarls Simić dobitnik Zlatnog venca Struških večeri poezije » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). 2017-03-23. Приступљено 2020-12-24.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф „Former Poet Laureate Charles Simic”. Library of Congress. Приступљено 24. 5. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Чарлс Симић на www.poets.org
- Чарлс Симић на www.snp-miletic.org.yu
- Чарлс Симић у „Данасу“
- Чарлс Симић у „Гласу јавности“
- Неколико песама Чарлса Симића на блогу Јуродиви (српски-енглески)
- Две награде за америчког песника српског порекла („Политика“, 28. фебруар 2011)
- Имао сам репутацију великог лажова („Политика“, 18. мај 2011)
- Огуглали смо на трагедије („Вечерње новости“, 17. мај 2011)
- Културни времеплов Чарлса Симића („Б92“, 19. мај 2011)
- Чарлс Симић: Америка из ратова ништа није научила („Вечерње новости“, 1. јануар 2016)
- Наочаре за ноћно сунце: Сећање на Чарлса Симића („РТС“, 10. јануар 2023)