Чарлс Симић

С Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс Симић
Charles simic 6693.JPG
Чарлс Симић
Пуно имеЧарлс Симић
Датум рођења(1938-05-09)9. мај 1938.(83 год.)
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија

Чарлс Симић (рођен као Душан Симић, 9. Мај 1938), је српско-амерички песник, есејиста и преводилац. Рођен је у Београду 1938. године, одакле емигрира у Париз па у Сједињене Америчке државе. За свој поетски опус освојио је бројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионаланих књижевник награда. Члан је неколико интернационалних удружења.

Биографија[уреди | уреди извор]

Заједно са својом породицом отишао је у Сједињене Америчке Државе 1953. године, пре тога је био у Паризу годину дана[1]. Песме је почео да пише још у средњој школи да би се, како каже у једном интервјуу, свидео девојкама. На његове песничке почетке посебно су утицали амерички песници: Волт Витмен, Емили Дикинсон, Волас Стивенс и други.[2]

Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводивши Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића тако допринео популаризацији српске књижевности у САД. Преводио је друге песнике из региона.[3] Сачинио је и једну антологију српске поезије Коњ има шест ногу.

Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године.

Чарлс Симић је дуго година професор на Универзитету у Њу Хемпширу где предаје америчку књижевност и креативно писање.

Књижевни критичари у Америци кажу за његове песме да су оне као: „прецизно конструисане кинеске слагалице“.

Од 2020. је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[4]

Књижевне награде[уреди | уреди извор]

  • 1982. Награда Вршачког КОВ-а
  • 1986. Финалиста у селекцији за Пулицерову награду
  • 1987. Финалиста у селекцији за Пулицерову награду
  • 1990. Пулицерова награда за песничку збирку Свет се не завршава[5]
  • 1996. Најужи избор за Националну награду Америке за песништво
  • 2005. Награда Грифин
  • 2007. Награда Поетски лауреат
  • 2007. Награда Волас Стивенс
  • 2011 Медаља Роберт Фрост америчког песничког друштва[5]
  • 2011 Награда Вилчек за уметност и хуманистику[5]
  • 2014 The Zbigniew Herbert International Literary Award[6]
  • 2017 Златни венац, Струшке вечери поезије[7][8]
  • Награда Маркартурове фондације[5]
  • Награда Едгар Алан По[5]
  • Песник лауреат Конгресне библиотеке у Вашингтону[5]
  • Награда српског ПЕН центра[9]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Поезија
  • 1967. Шта каже трава, збирка песама
  • 1969. Негде између нас камен хвата белешке, збирка песама
  • 1971. Уништавање тишине, збирка песама
  • 1972. Бело, збирка песама
  • 1978. Школа тамних мисли, збирка песама
  • 1983. Стваралачки чин, есеји
  • 1986. Блуз који се не завршава, збирка песама
  • 1990. Свет се не завршава, збирка песама
  • 1992. Четири преводилачке варијације, есеји
  • 1994. Венчање у паклу, збирка песама
  • 1995. Незапослени видовњак, есеји
  • 1996. Шетајући са црном мачком, збирка песама
  • 2000. Књига богова и ђавола, збирка песама
  • 2005. Изабране песме 1963-2003-2004, збирка песама
  • 2006. Мајмуни око нас, збирка песама
  • 2006. И ђаво је песник, есеји
Проза
  • 1985: The Uncertain Certainty: Interviews, Essays, and Notes on Poetry[10]
  • 1990: Wonderful Words, Silent Truth: Essays on Poetry and a Memoir[10]
  • 1992: Dime-Store Alchemy: The Art of Joseph Cornell[10]
  • 1994: The Unemployed Fortune-Teller: Essays and Memoirs[10]
  • 1997: Orphan Factory: Essays and Memoirs[10]
  • 2000: A Fly in the Soup: Memoirs[10]
  • 2003: The Metaphysician in the Dark[10] (University of Michigan Press, Poets on Poetry Series)
  • 2006: Memory Piano. University of Michigan Press, Poets on Poetry Series. 2006. ISBN 978-0472069408. 
  • 2008: The Renegade: Writings on Poetry and a Few Other Things[10]
  • 2015: The Life of Images: Selected Prose
Преводи

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Чарлс Симић: Школу живота сам научио у Београду („Политика”, 1. септембар 2017)
  2. ^ „Charles Simic | Artful Dodge Magazine” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-24. 
  3. ^ Poets, Academy of American. „About Charles Simic | Academy of American Poets”. poets.org. Приступљено 2020-12-24. 
  4. ^ Лазић, Виктор (децембар 2020). „Србија међу књигама”. Србија међу књигама: 23. 
  5. ^ а б в г д ђ D, Piše: K. Robert Frost“ i „Vilček. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  6. ^ „Uroczystość wręczenia Nagrody im. Zbigniewa Herberta 2014”. Fundacja Herberta (на језику: пољски). Приступљено 2020-12-24. 
  7. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Simiću Zlatni venac Struških večeri poezije”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-24. 
  8. ^ „Čarls Simić dobitnik Zlatnog venca Struških večeri poezije » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). 2017-03-23. Приступљено 2020-12-24. 
  9. ^ „Čarls Simić dobitnik Zlatnog venca Struških večeri poezije » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). 2017-03-23. Приступљено 2020-12-24. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т „Former Poet Laureate Charles Simic”. Library of Congress. Приступљено 24. 5. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]