Чарлс Симић
| Чарлс Симић | |
|---|---|
 Чарлс Симић | |
| Пуно име | Чарлс Симић |
| Датум рођења | 9. мај 1938. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Чарлс Симић (рођен као Душан Симић, 9. Мај 1938), је српско-амерички песник, есејиста и преводилац. Рођен је у Београду 1938. године, одакле емигрира у Париз па у Сједињене Америчке државе. За свој поетски опус освојио је бројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионаланих књижевник награда. Члан је неколико интернационалних удружења.
Биографија[уреди | уреди извор]
Заједно са својом породицом отишао је у Сједињене Америчке Државе 1953. године, пре тога је био у Паризу годину дана[1]. Песме је почео да пише још у средњој школи да би се, како каже у једном интервјуу, свидео девојкама. На његове песничке почетке посебно су утицали амерички песници: Волт Витмен, Емили Дикинсон, Волас Стивенс и други.[2]
Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводивши Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића тако допринео популаризацији српске књижевности у САД. Преводио је друге песнике из региона.[3] Сачинио је и једну антологију српске поезије Коњ има шест ногу.
Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године.
Чарлс Симић је дуго година професор на Универзитету у Њу Хемпширу где предаје америчку књижевност и креативно писање.
Књижевни критичари у Америци кажу за његове песме да су оне као: „прецизно конструисане кинеске слагалице“.
Од 2020. је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[4]
Књижевне награде[уреди | уреди извор]
- 1982. Награда Вршачког КОВ-а
- 1986. Финалиста у селекцији за Пулицерову награду
- 1987. Финалиста у селекцији за Пулицерову награду
- 1990. Пулицерова награда за песничку збирку Свет се не завршава[5]
- 1996. Најужи избор за Националну награду Америке за песништво
- 2005. Награда Грифин
- 2007. Награда Поетски лауреат
- 2007. Награда Волас Стивенс
- 2011 Медаља Роберт Фрост америчког песничког друштва[5]
- 2011 Награда Вилчек за уметност и хуманистику[5]
- 2014 The Zbigniew Herbert International Literary Award[6]
- 2017 Златни венац, Струшке вечери поезије[7][8]
- Награда Маркартурове фондације[5]
- Награда Едгар Алан По[5]
- Песник лауреат Конгресне библиотеке у Вашингтону[5]
- Награда српског ПЕН центра[9]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Поезија
- 1967. Шта каже трава, збирка песама
- 1969. Негде између нас камен хвата белешке, збирка песама
- 1971. Уништавање тишине, збирка песама
- 1972. Бело, збирка песама
- 1978. Школа тамних мисли, збирка песама
- 1983. Стваралачки чин, есеји
- 1986. Блуз који се не завршава, збирка песама
- 1990. Свет се не завршава, збирка песама
- 1992. Четири преводилачке варијације, есеји
- 1994. Венчање у паклу, збирка песама
- 1995. Незапослени видовњак, есеји
- 1996. Шетајући са црном мачком, збирка песама
- 2000. Књига богова и ђавола, збирка песама
- 2005. Изабране песме 1963-2003-2004, збирка песама
- 2006. Мајмуни око нас, збирка песама
- 2006. И ђаво је песник, есеји
- Проза
- 1985: The Uncertain Certainty: Interviews, Essays, and Notes on Poetry[10]
- 1990: Wonderful Words, Silent Truth: Essays on Poetry and a Memoir[10]
- 1992: Dime-Store Alchemy: The Art of Joseph Cornell[10]
- 1994: The Unemployed Fortune-Teller: Essays and Memoirs[10]
- 1997: Orphan Factory: Essays and Memoirs[10]
- 2000: A Fly in the Soup: Memoirs[10]
- 2003: The Metaphysician in the Dark[10] (University of Michigan Press, Poets on Poetry Series)
- 2006: Memory Piano. University of Michigan Press, Poets on Poetry Series. 2006. ISBN 978-0472069408.
- 2008: The Renegade: Writings on Poetry and a Few Other Things[10]
- 2015: The Life of Images: Selected Prose
- Преводи
- 1970: Иван В. Лалић, Fire Gardens[10]
- 1970: Васко Попа, The Little Box: Poems[10]
- 1970: Four Modern Yugoslav Poets: Иван В. Лалић, Бранко Миљковић, Милорад Павић, Љубомир Симовић[10]
- 1979: Васко Попа, Homage to the Lame Wolf: Selected Poems[10]
- 1983: Копреводилац, Славко Михаилић, Atlantis[10]
- 1987: Томаж Салуман, Selected Poems[10]
- 1987: Иван В. Лалић, Roll Call of Mirrors[10]
- 1989: Александар Ристовић, Some Other Wine or Light[10]
- 1991: Славко Јаневски, Bandit Wind[10]
- 1992: Новица Тадић, Night Mail: Selected Poems[10]
- 1992: Horse Has Six Legs: Contemporary Serbian Poetry[10]
- 1999: Aleksandar Ristović, Devil's Lunch[10]
- 2003: Радмила Лазић, A Wake for the Living[10]
- 2004: Günter Grass, The Günter Grass Reader[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Чарлс Симић: Школу живота сам научио у Београду („Политика”, 1. септембар 2017)
- ^ „Charles Simic | Artful Dodge Magazine” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-24.
- ^ Poets, Academy of American. „About Charles Simic | Academy of American Poets”. poets.org. Приступљено 2020-12-24.
- ^ Лазић, Виктор (децембар 2020). „Србија међу књигама”. Србија међу књигама: 23.
- ^ а б в г д ђ D, Piše: K. „„Robert Frost“ i „Vilček“”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24.
- ^ „Uroczystość wręczenia Nagrody im. Zbigniewa Herberta 2014”. Fundacja Herberta (на језику: пољски). Приступљено 2020-12-24.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Simiću Zlatni venac Struških večeri poezije”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-24.
- ^ „Čarls Simić dobitnik Zlatnog venca Struških večeri poezije » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). 2017-03-23. Приступљено 2020-12-24.
- ^ „Čarls Simić dobitnik Zlatnog venca Struških večeri poezije » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). 2017-03-23. Приступљено 2020-12-24.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т „Former Poet Laureate Charles Simic”. Library of Congress. Приступљено 24. 5. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Чарлс Симић на www.poets.org
- Чарлс Симић на www.snp-miletic.org.yu
- Чарлс Симић у „Данасу“
- Чарлс Симић у „Гласу јавности“
- Чарлс Симић на www.voanews.com[мртва веза]
- Неколико песама Чарлса Симића на блогу Јуродиви (српски-енглески)
- Две награде за америчког песника српског порекла („Политика“, 28. фебруар 2011)
- Имао сам репутацију великог лажова („Политика“, 18. мај 2011)
- Огуглали смо на трагедије („Вечерње новости“, 17. мај 2011)
- Културни времеплов Чарлса Симића („Б92“, 19. мај 2011)
- Чарлс Симић: Америка из ратова ништа није научила („Вечерње новости“, 1. јануар 2016)