Пређи на садржај

Чаробњаков сестрић

С Википедије, слободне енциклопедије
Чаробњаков сестрић
Корице књиге српског издања
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Magician's Nephew
АуторК. С. Луис
Земља Уједињено Краљевство
Језикенглески
Жанрфантастика
Издавање
ИздавачThe Bodley Head
Датум2. мај 1955.
Број страница183
Серија(л)Летописи Нарније
Превод
ПреводилацЗоран Јакшић
Издавање2005: Лагуна
Класификација
ISBN ?978-0-00-671683-9
Хронологија
ПретходникКоњ и његов дечак
НаследникПоследња битка

Чаробњаков сестрић (енгл. The Magician's Nephew), такође преведен под насловом Чаробњаков нећак, фантастични је роман за децу енглеског писца К. С. Луиса из 1955. године. Овај роман је шести у низу, од седам који су објављени у склопу серијала Летописи Нарније (1950−1956). Роман приказује Нарнију и људски свет, као два од многих у мултиверзуму који се константно мења како други светови настају или нестају. У књизи је објашњено и порекло страних елемената и предмета у свету Нарније, као што су лампа, бела вештица и људски краљ и краљица.[1]

Луис је писање Чаробњаковог сестрића започео убрзо након завршетка романа Лав, вештица и орман, подстакнут пријатељевим питањем о стубу уличне светиљке усред ничега, али му је требало пет година да га заврши.

Радња

[уреди | уреди извор]

Прича почиње у Лондону 1900. године. Двоје деце, Поли и Дигори, који живе у суседним кућама, играју се у поткровљу кад нађу тајна врата собе Дигоријевог ујака Ендруа. Он даје Поли један од жутих прстенова, а она нестаје чим га је додирнула. Затим објашњава Дигорију да је прстење магично и да омогућава путовање између светова.[2] Потом даје Дигорију други жути прстен како би могао да дође до Поли и још два зелена прстена како би обоје могли да се врате назад. Кад Дигори узме прстење оно га пребацује у поспану шуму која има скоро наркотичко дејство. Тад угледа Поли и мноштво језераца око њих. Они претпостављају да шума у којој се налазе није уопште нови свет, већ само станица на путу између светова, слично као и поткровље које повезује њихове куће и да свако језерце представља други универзум. Они ускачу у једно језерце и нађу се у земљи Чарн, у пустом, давно напуштеном древном граду. Обилазе град и улазе у срушену палату где откривају статуе бивших краљева и краљица Чарна. Тамо проналазе звоно и чекић са натписом који позива налазача да удари у звоно.

Иако се Поли није слагала са тиме, Дигор ипак удара у звоно и буди последњу статуу, краљицу-вештицу по имену Џадис, која је да би избегла пораз током битке изговорила „жалосну реч” — магичну клетву и побила све становнике Чарна и као једина преживела зачарала је себе и успавала, а оставила звоно које прекида тај сан ако га неко удари.

Схвативши да су пробудили вештицу деца покушавају да побегну, али она стигне да их додирне док су стављали прстење и путује заједно са њима назад у Енглеску. Тамо открива да њене моћи не функционишу, али је задржала своју надљудску снагу. Она заробљава ујка Ендруа и наређује му да јој довезе кочију како би могла да почне са освајањем земље.

Вештица привлачи пажњу полиције кад опљачка златару у Лондону. Полиција јури њену кочију кроз градске улице, све док је она не удари у ограду куће. Тад Џадис својом надљудском снагом кида гвоздену шипку са стуба у намери да се одбрани од полицајаца. Да не би никога повредила, Поли и Дигори је додирују и стављају своје прстење како би је вратили назад у њен свет. Они повлаче са њима и све што је било у њиховој близини, па се тако у шуми између светова појављују и ујка Ендру, кочијаш Френк и његов коњ „Јагода”, који је вукао кочију.

Коњ почиње да пије воду из једног од језерцета и случајно повлачи све са собом у тај свет. Појављују се у мрачној празнини без ичега около, а Џадис то препознаје као свет који још није створен. Тамо сви постају сведоци стварања новог света од стране лава Аслана, који својим певањем ствара звезде, биљке, животиње и све остало. Џадис покушава да убије лава гвозденом шипком која се само одбија од њега и не повређује га. Шипка пада на земљу и током лавовог певања ниче у стуб светиљке, исти онакав са каквог га је ишчупала Џадис. Када је видела његову снагу и да није могла да га убије она бежи.

Аслан неким животињама даје моћ говора наређујући им да то користе у праведне сврхе, или у супротном ризикују да га изгубе. Аслан се такође суочава са Дигоријем кога сматра одговорним за довођење зле Џадис у његов нови свет и говори му да мора да се искупи тако што ће помоћи да се нова земља заштити од њеног зла. Аслан претвара Јагоду у крилатог коња, са којим Поли и Дигори полећу високо у планине, у башту где је Дигоријев задатак да са дрвета убере јабуку и посади је у његов нови свет Нарнију.

Дигори убере једну јабуку кад се појави Џадис, која је већ убрала и појела једну јабуку како би постала бесмртна. Она покушава да наговори Дигорија да и он поједе јабуку и придружи јој се у бесмртности или да украде јабуку и однесе је у свој свет како би излечио своју болесну мајку, али он зна да његова мајка никад не би опростила крађу. Вештица одлази исмевајући Дигорија због одбацивања бесмртности. Дигори се враћа у Нарнију и сади јабуку која израсте у велико зрело дрво. Аслан објашњава Дигорију како дрво функционише и да свако ко украде јабуку добија оно што му срце жели и за чиме чезне, али у другој форми. Објашњава му да у случају вештице она сад има бесмртност, али то значи само вечну беду због њеног злог срца.

Уз Асланову дозволу Дигори узима једну јабуку са дрвета како би излечио своју болесну мајку и враћа Дигорија, Поли и ујка Ендруа у Енглеску. Пошто се кочијашу Френку свидео тај нови свет, Аслан доводи и његову жену Хелен и њих двоје остају да владају Нарнијом као њен први краљ и краљица. Наредних неколико стотина година створења Нарније живе у миру који ни вештица, а ни било ко други није могао да наруши.

Дигоријева јабука враћа здравље његовој мајци, док се његов отац враћа кући из Индије. Поли и он постају најбољи пријатељи, а ујка Ендру одустаје од магије. Дигори сади остатак чаробне јабуке у двориште иза куће које временом израста у велико дрво. Убрзо се Дигоријева породица сели у вилу на селу коју наслеђују, а много година касније дрво јабуке руши олуја. Дигори, сада већ средовечни професор, од њега прави орман, тако постављајући све предмете и догађаје у роману Лав, вештица и орман.

Настанак романа

[уреди | уреди извор]

Луис је првобитно намеравао да напише само један роман о Нарнији — Лав, вештица и орман, али када га је пријатељ Роџер питао одакле стуб уличне расвете у сред Нарнијске шуме он се замислио и покушао да пронађе одговор писањем Чаробњаковог сестрића, у коме се појављује млађа верзија професора Кирка из првог романа.[3]

Овај роман му је био најзахтевнији и требало му је највише времена да га заврши, дуже од пет година, док је осталих шест књига написао у међувремену. Роман се оригинално звао Поли и Дигори, али га је његов издавач преименовао у Чаробњаков сестрић.[4]

Чаробњаков сестрић је првобитно био објављен као шеста књига у Летописима Нарније, редослед који је праћен и у каснијим штампањима издања, да би издавачка кућа HarperCollins приликом штампе 1980. године књиге поређала по хронологији догађаја у романима, па је самим тим Чаробњаков сестрић означен као први роман у серијалу.[5]

Интерпретација дела

[уреди | уреди извор]

Летописе Нарније су многи окарактерисали као приче у којима се провлачи хришћанство и неке делове поредили са Књигом постања из Старог завета. Луис је изјавио да није директно намеравао да Летописе Нарније пише као хришћанске приче, већ да су се ови аспекти појављивали подсвесно док је писао. Сматрао је да нису директне репрезентације или алегорије, већ да би само могле да дочарају или подсете читаоце на библијске приче.[6]

У делу Лав, вештица и орман, Аслан је фигура налик на Христа, која страда и враћа се у живот на сличан начин као што је Христово распеће и васкрсење. Чаробњаков сестрић има сличне библијске алузије, које одражавају аспекте Књиге постања, као што су стварање, првобитни грех и искушење.[7]

Паралеле са догађајима у Књизи постања укључују забрањено воће представљено јабуком живота. Џадис искушава Дигорија да поједе једну од забрањених јабука у врту, као што змија искушава Еву да поједе забрањено воће у рајском врту. За разлику од Еве, Дигори одбија понуду. Сем ових појављује се и низ других паралела које карактеришу хришћанске елементе у Летописима.

Филмска екранизација

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Нарнија: Чаробњаков сестрић

Споразум између представника компанија 20th Century Fox и Walden Media са имањем К. С. Луиса одредио је да ће Чаробњаков сестрић бити основа за следеће остварење у филмском серијалу Летописи Нарније, након изласка филм Путовање Намерника зоре 2010. године.[8][9][10] Међутим, у октобру 2011, Даглас Грешам је потврдио да је уговор Walden-а са имањем К. С. Луиса истекао.[11][12]

Дана 1. октобра 2013, компанија C. S. Lewis Company објавила је да је склопила споразум са продуцентом Марком Гордоном да заједнички развију и продуцирају филм Летописи Нарније: Сребрна столица, при чему су донели коначну одлуку да наставе са издавањем филмова у складу са редоследом објављивања књига.[13]

У октобру 2018, Netflix је објавио да је постигнут споразум са компанијом C. S. Lewis Company, према коме ће развијати и продуцирати нове серије и филмове засноване на Летописима Нарније. Марк Гордон, Даглас Грешам и Винсент Сибер служиће као продуценти филмова и извршни продуценти серија.[14] Снимање адаптације Чаробњаковог сестрића, у режији Грете Гервиг, почело је у Лондону у августу 2025. године.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ FantasyBook
  2. ^ Библиотека
  3. ^ Downing, стр. 36
  4. ^ Lindskoog, Kathryn Ann (1997). Journey into Narnia: C. S. Lewis's Tales Explored. Hope Publishing House. стр. 87. ISBN 0-932727-89-1. 
  5. ^ Schakel, стр. 13–16
  6. ^ Sammons, Martha C. (2004). A Guide Through Narnia. Regent College Publishing. стр. 128—9. ISBN 1-57383-308-8. 
  7. ^ Ryken, Leland; Lamp Mead, Marjorie (2005). A reader's guide through the wardrobe: exploring C.S. Lewis's classic storyНеопходна слободна регистрација. Inter Varsity Press. стр. 165. ISBN 0-8308-3289-0. 
  8. ^ "Narnia 4 Will Be Magician's Nephew, Not Silver Chair". Katherine T. Phan. CP Entertainment. The Christian Post. 22 March 2011. Confirmed 10 December 2012.
  9. ^ "The Voyage of the Dawn Treader Most Inspiring Faith, Family and Values Movie of 2011". CharismaNews.com. Архивирано 8 јул 2011 на сајту Wayback Machine
  10. ^ "Narnia: Walden, Fox in discussions on The Magician's Nephew" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. јул 2014). Bryan Lufkin. Inside Movies. Entertainment Weekly (EW.com). 23 March 2011. Confirmed 10 December 2012.
  11. ^ "Gresham Confirms: Walden's Contract Expired". Aslan's Country. Архивирано 4 октобар 2013 на сајту Wayback Machine
  12. ^ "Walden Media's Option for a Fourth Narnia film Expires" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. новембар 2020). ChristianCinema.com. 18 October 2011. Confirmed 10 December 2012.
  13. ^ „Fourth 'Chronicles of Narnia' Movie in Works From Mark Gordon Co”. Deadline. 1. 10. 2013. Приступљено 4. 10. 2014. 
  14. ^ „Netflix to Develop Series and Films Based On C.S. Lewis' Beloved The Chronicles Of Narnia” Narnia.com (на језику: енглески). 2018-10-03. Архивирано из оригинала 26. 07. 2021. г. Приступљено 2020-05-17. 
  15. ^ „First Look at Netflix's 'Narnia' Set as Filming Begins”. NarniaWeb (на језику: енглески). 2025-08-10. Приступљено 2025-08-11. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чаробњаков_сестрић&oldid=30981294”