Часлав Оцић
Часлав Оцић | |
---|---|
Датум рођења | 5. мај 1945. |
Место рођења | Даљ, ДФЈ |
Образовање | Економски факултет Универзитета у Београду |
Занимање | економиста |
Часлав Оцић (Даљ, 5. мај 1945) је српски макроекономиста, универзитетски професор у пензији и редовни члан Српске академије наука и уметности.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање и научна делатност
[уреди | уреди извор]Рођен је 5. маја 1945. године у Даљу. Његов старији брат је био књижевник Ђорђе Оцић. У родном месту је завршио основну школу, а затим је завршио гимназију у Осијеку. Основне студије је завршио на Економском факултету Универзитета у Београду. Магистрирао је на Вилијамс Колеџу у Вилијамстауну, савезна држава Масачусетс[1], где је боравио као стипендиста самог универзитета, а био је и добитник Фулбрајтове стипендије. Потом је докторирао на Економском факултету Универзитета у Београду[1].
Од 1969. до 1991. године, радио је као истраживач, затим директор научноистраживачке делатности и потом вршилац дужности директора Института економских наука. Током 1994. године је био ангажован као научни саветник Института за социјалну политику у Београду, а затим и на Институту за економику пољопривреде[1].
Између 1995. и 1999. године је радио као ванредни професор Економског факултета Универзитета у Приштини. Затим је до 2001. године био научни саветник Института за међународну политику и привреду. Од 2001. до 2003. године је био редовни професор Мегатренд универзитета примењених наука у Београду, те од 2004. до 2010. године на Београдској пословној школи[1].
У школској 1983/1984. години је био ангажован као професор по позиву на Хокаидо универзитету у Сапору, а држао је и предавања у Јапану, Русији и Немачкој.[2]
Члан је бројним домаћих и иностраних стручних друштава. Био је уредник бројних стручних и академских публикација и зборника радова. Од 2005. до 2016. године је био главни уредник Зборника Матице српске за друштвене науке.[3]
Чланство у САНУ
[уреди | уреди извор]За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 30. октобра 2003. године, а за редовног члана 5. новембра 2015. године. Члан је Одељења друштвених наука, као и Одбора за село, Одбора за динамику климатског система земље и дело Милутина Миланковића, Одбора „Човек и животна средина“, Одбора за проучавање живота и дела српских научника и писање историје САНУ, Одбора за проучавање Косова и Метохије, Одбора за науку и Одбора за сарадњу са нашим научницима и уметницима у иностранству[1].
Академик Оцић је 2021. године изјавио да се у оквиру САНУ систематски спречава проучавање питања Косова и Метохије, а за председника САНУ Владимира Костића је рекао да: "није само идеолог сецесије и великоалбанског експанзионизма, него и врло успешан оперативац".[4]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]За свој рад Часлав Оцић је награђен следећим наградама:[1]
- Годишња награда Трећег програма Радио Београда за друштвене науке (1982);
- Годишња награда Института економских наука у Београду (1984);
- Годишња награда Института економских наука у Београду (1989).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е „ЧАСЛАВ ОЦИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 28. 1. 2024.
- ^ „Биографија Часлава Оцића”. Српска академија наука и уметности.
- ^ „Зборник Матице српске за друштвене науке”. Матица српска.
- ^ „Академик Часлав Оцић: Овом изјавом председник САНУ Костић подржао је Тиранску декларацију”. Покрет за одбрану Косова и Метохије. Архивирано из оригинала 24. 04. 2022. г. Приступљено 26. 03. 2022.