Чај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чај
Tea leaves steeping in zhong caj
Прављење улонг чаја
Тип Топли или хладни напитак
Земља порекла Кина[1]
Уведен Први записи у Кини су из 59. п. н. е, мада је вероватно постојао дуго пре тога.[2]
Биљка чаја (Camellia sinensis)
Camellia sinensis
Плантажа чаја на Шри Ланци
Плантажа чајева у Малезији

Чај (кин. - ча́, korejski 차, hindski चाय „chai“) је топли напитак веома популаран у многим земљама. То се нарочито односи на Енглеску, Русију, земље Блиског истока, Кину. Ово ароматично пиће се обично припрема сипањем вруће или кључале воде преко осушених листова биљке Camellia sinensis, зимзеленог жбуна аутохтоног у Азији.[3] У нашем језику термин чај означава углавном биљни чај (од нане, камилице и сл.). Након воде, чај је најшире употребљаван напитак у свету.[4] Неки чајеви, попут Дарџилинга и кинеског зеленог чаја, имају освежавајући, благо горки и оштар окус,[5] док остали имају знатно другачије профиле који убрајају слатке, орашасте, цветне или травнате референце.

Чај потиче из Кине, вероватно као медицинско пиће.[6] Дошао је на Запад преко португалских свештеника и трговаца, који су га преносили током 16. века.[7] Пијење чаја постало је модерно међу Британцима током 17. века, који су почели велику производњу и комерцијализацију биљака у Индији да би заобишли кинески монопол тог времена.[8]

Израз биљни чај обично означава инфузије воћа или биљака направљених без биљке чаја, као што су натапање шипурка, камилице или роибоса. Ови су такође познати као tisanes или биљне инфузије да се разликују од „чаја“ као што се обично тумачи.

Етимологија[уреди]

Кинески знак за чај је , оригинално написан са додатном цртицом (изговара се tu, користи као реч за горку биљку), и добија своју тренутну форму током Танг Династије како се користило расправи у 8. веку у вези чаја, Класично дело о чају.[9][10][11] Реч се изговара различито у различитим варијантама кинеског језика, као што је chá у мандаринском, zo и dzo у ву кинеском, те ta и te у мин кинеском[12] Једна сугестија је да су се различити изговори можда појавили од различитих речи за чај у древној Кини, например tu (荼) је можда прерастао у ;.[13] историјски фонологисти ипак сматрају да cha, te и dzo сви долазе од истог корена са реконструисаним изговором dra (dr- представља самосталан сугласник за ретрофлекс d), који се променио због смене звука кроз векове.[14] Остале древне речи за чај убрајају jia (, дефинисано као „горко tu“ током Хан династије), she (), ming () и chuan (), од речи chuan која је једина друга реч и даље у употреби за чај.[14][14] Већина, као мандарински и кантонски, изговарају га дуж линије cha, али хокиен варијанте дуж јужне обале Кине и у југоисточној Азији изговарају га као teh. Ова два изговора направили су одвојене путеве у остале језике света:[15]

  • Реч Te је из дијалекта amoy јужне Фуђен провинције. Дошло је до Запада из луке града Сјамен (Амој), приликом већег контакта са западноевропским трговцима као што су Холанђани, који су га раширили западном Европом.
  • Реч Cha је из кантонског chàh из града Гуангџоу (Кантон) и лука Хонгконга и Макаа, такође значајних трговачких тачака контакта, посебно са Португалцима, који су раширили израз по Индији у 16. веку. Кореански и јапански изговори речи cha, ипак, нису дошли из кантонског, него су посуђени у корејски и јапански језик током ранијих периода кинеске хисторије. Најраширенија форма chai дошла је из персијског језика چای chay. И châ и chây форме могу се наћи у персијским речницима.[16] Они су настали од севернокинеског изговора chá,[17] што је прошло пут свиле до централне Азије и Персије, где је узето из персијског граматичког суфикса -yi пре доласка у руски, арапски, урду, турски, итд.[18]

Порекло и историја[уреди]

Јапанска слика из 19. века која осликава Шенонга: кинеска легенда Шенонга са проналаском чаја.[19]

Биљке чаја су аутохтоне источној и јужној Азији, и вероватно потичу око додирних тачака земаља северне Бурме и југозападне Кине.[20] Статистичка кластерска анализа, броја хромозома, лаке хибридизација и различити типови интермедијарних хибрида и спонтаних полиплоида индицирају да највероватније једно место настанка постоји за Camellia sinensis, подручје које убраја северни део Бурме, те Јунан и Сичуан провинције Кине.[20] Пијење чаја је највероватније почело током Шанг династије у Кини, када је кориштен у медицинске сврхе.[6] Верује се да су убрзо након тог периода, „по први пут, људи почели да кувају лишће чаја ради конзумирања без додатака осталих листова или биљака, него користећи чај као горак пак стимулативан напитак, радије него медицинско средство“.[6]

Кинеске легенде приписују откриће чаја Шенонгу у 2737 п. н. е.[19] Кинески изумитељ био је прва особа која је изумела сецкалицу за чај.[21] Прво забележено пијење чаја је у Кини, са најранијим записима из 10. века п. н. е.[22][23] Наредни рани кредибилни запис пијења чаја датира у 3. века, у медицинском тексту аутора Хуа Туо, који тврди, „непрекидно конзумирање горког чаја узрокује да човек размишља боље.“ Следећа рана референца чаја је нађена у писму које је написао генерал династије Ћин, Лиу Кун.[24] Чај је био уобичајено пиће током Ћин династије (3. век п. н. е.) и постао је веома популаран током Танг династије, када се раширио у Кореју, Јапан и Вијетнам. У Индији, пио се због медицинских сврха у дугим или неодређеним периодима, али осим код Хималајске регије чини се да није био кориштен као пиће све док Британци нису тамо представили кинески чај.

Станица за вагање чаја: Батуми, Руско царство пре 1915.

Економија[уреди]

Фабрика чаја у Тајвану

Чај популарно пиће које се производи и конзумира у широм света. По неким извештајима употреба чаја је једнака употреби свих осталих напитака заједно, укључујући кафу, чоколаду, газирана пића и алкохол.[4] Већи део чаја који се конзумира ван источне Азије производи се на великим плантажама на брдовитим регијама Индије и Сри Ланке, и продаје се већим произвођачима. У супротности са том великосеријском индустријском производњом је низ мањих „башти“, понекад минискулне плантаже, које производе јако продаване чајеве које величају гурмани. Ови чајеви су ретки и скупи, и могу се упоредити са неким од најскупљих вина у овом смислу.

У погледу конзумације чаја Индија је на првом месту у свету,[25] иако конзумирање по становнику остаје 750 грама по особи сваке године. Турска, са 2,5 кг чаја који се конзумира по особи по години, највећа је светска држава у конзумирању по становнику.[26]

Складиштење[уреди]

Стања складишта и тип детерминирају рок трајања чаја. Рок трајања црног чаја је дужи него зеленог. Неки типови, као што је цветни чај, могу трајати само месец дана или слично. Остали, као пу-ерх, побољшавају се старењем.

Да би остао свеж и да би се заштитио од буђи, чај треба да буде заштићен од топлоте, светлости, ваздуха и влаге. Чај мора бити чуван на собној температури у уском херметичком контејнеру. Црни чај у врећи унутар затвореног непровидног канистера може бити чуван две године. Зелени чај пропада брже, често за мање од годину дана. Чврсто ваљани барутни чај траје дуже од више отворених листова чуен ми чаја.

Трајање у складишењу за све чајеве може бити продужено кориштењем средства за сушење или пакета који апсорбују кисеоника, вакуумским заптивањем или хлађењем у уским херметичким контејнерима (осим зеленог чаја, где је дискретна употреба хлађења или замрзавања препоручљива и температурна промена на минимуму).[27]

Подела[уреди]

Постоје две велике групе чајева. То су:

  • чај, који се добија од биљке чај (Camellia sinensis)
  • биљни чај, који се добија од разних лековитих биљака.

Намена и карактер ове две групе чајева је различита. Прави чај има у себи кофеина и обично се користи као стимулативно или умирујуће средство док се биљни чај у највећој мери користи као лековито средство народне медицине.

У Србији и у осталим земљама бивше СФРЈ реч чај је синоним за биљни чај.

Главни чланак: Биљни чај

Од правих чајева добијених од Camelia sinensis код нас највише су се користили црни индијски чај и црни и зелени грузијски и руски чај.

Највећи произвођачи чаја

Чај[уреди]

Чај је напитак који се добија од биљке чај Camelia (Thea) sinensis која у себи садржи кофеин и танин. У зависности од поднебља, климе и надморске висине зависе и карактеристике ове биљке, па самим тим и каквоћа чаја који се од ње добија. Тако између осталих познати су цејлонски, индијски, руски, грузијски, кинески, јапански и афрички чајеви.

Постоје три основне групе правих чајева: црни, зелени и улонг (oolong).

По правилу у чајеве се не додаје лимун, шећер или мед, јер се на тај начин мења његова специфична арома. Млеко се додаје само у јаке чајеве.

Црни чај[уреди]

Главни чланак: Црни чај

Црни чај се састоји од листића који су прошли кроз потпуни процес врења. Ови листићи су увек тамне боје, углавном црни или тамно браон.

Начин припреме: листићи се прелију кључалом водом и процеде после пет минута.

Неки црни чајеви

English breakfast вероватно један од најпознатијих црних чајева. То је мешавина више различитих врста црног чаја, углавном цејлонских, индијских и афричких. Ово је јак чај и обично се пије са мало млека.

Earl Gray још једна изузетно позната врста чаја. Он се може наћи и у варијанти зеленог чаја, али оригинални Earl Gray је црни кинески чај коме је додато уље бергамота. Има препознатљиву арому, мирис и укус и пије се без икаквих додатака (шећера, млека, лимуна итд).

Зелени чај[уреди]

Главни чланак: Зелени чај

Зелени чај се састоји од сувих листића који нису прошли кроз процес врења. Ово листићи су зеленкасте или сивкасте боје. Управо због недостатка врења они у себи имају већу количину танина и ако се не припреме правилно могу бити изузетно горки. Готово сви зелени чајеви су из Кине или Јапана. Зелени чајеви, ако нису са аромом (ароматичан јасминов чај) могу бити прилично безукусни, тако да се њима могу додавати мед, лимун или шећер

Начин припреме: листићи чаја се прелију млаком водом (до 60 степени) и процеде се већ после 2 до 3 минута. Ако је вода топлија или ако се касније процеди танин излази из листића и даје горак укус чају.

Неки зелени чајеви

Gunpowder јак кинески чај код кога су листићи увијени у лоптице и личе на барут (одатле потиче и име Gunpowder - барут).

Чај од јасмина један од најпознатијих зелених чајева. На плантажама чаја се између стабљика чаја сади јасмин. Временом листићи чаја упијају етерична уља јасмина и тако попримају његов мирис и арому. Често се у кутије овог чаја додају и суви цветови јасмина, међутим њихово присуство је више естетске природе, јер главна арома јасмина долази из етеричних уља која су упили листићи самог чаја, током заједничког раста на плантажама. Ово је чај изузетно деликатног укуса и пије се без икаквих додатака.

Lapsang souchong може се наћи и у варијанти црног чаја. Његови листићи су сушени на диму запаљених борових иглица. Врло је препознатљив управо зато што је димљен (као качкаваљ или шунка).

Јапански зелени чајеви су малобројни али веома често коришћени, сматрају се за најбоље и најздравије чајеве.

Бели чај: ово је једна подврста зеленог чаја. Састоји се од најмлађих вршних листића који су још увек прекривени белом или сребрнастом длаком. Па управо због тога у свом називу често имају придев, бели (White) или сребрни (Silver).

Улонг (oolong)[уреди]

Улонг (oolong) листићи ове групе чајева прошли су само делимично кроз процес врења. Далеко су мање заступљени од црног и зеленог чаја. Преливају се врућом, али не прокључалом водом и неки од њих се натапају и до 10 минута. Најпознатији улонг чајеви гаје се на Цејлону.

Припремање лековитог чаја (инфуза)[уреди]

Најчешће се чај припрема тако што се дрога прелије кључалом водом и тако добије напитак који има лековите особине као и свежа биљка. Чај се увек пије свеж, заслађен (најбоље медом, ако особа није дијабетичар) или незаслађен. Лековит чај се пије 2-3 пута дневно по једна шоља и то 2-3 недеље свакодневно. Треба свакако напоменути да су ово општа упутства и да за сваки лековити напитак треба поштовати конкретна упутства која пропише стручно лице.

Рецепти за припремање лековитих чајних мешавина дати су по прописима ФМ (Formulae Magistralis et reagenta) – збирка правила и рецептура којима се производи припремају по лекарском рецепту. У њима је дат тачан квалитативан и квантитативан састав биљака које улазе у поједине чајне мешавине. Велики број ових лековитих биљака и њихових мешавина могуће је купити у биљној апотеци, што представља најбољи и најсигурнији извор снабдевања.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Fuller, Thomas (21. 4. 2008). „A Tea From the Jungle Enriches a Placid Village”. The New York Times. New York. стр. A8. 
  2. Mair & Hoh (2009). стр. 29–30.
  3. Martin (2007). стр. 8.
  4. 4,0 4,1 Macfarlane & Macfarlane (2004). стр. 32.
  5. Ody (2000). стр. 48.
  6. 6,0 6,1 6,2 Mary Lou Heiss; Heiss, Robert J. (2011). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. Random House. стр. 31. ISBN 978-1-60774-172-5. »"By the time of the Shang dynasty (1766–1050 BC), tea was being consumed in Yunnan Province for its medicinal properties"« 
  7. Bennett Alan Weinberg; Bealer, Bonnie K. (2001). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Psychology Press. стр. 63. ISBN 978-0-415-92722-2. »The Portuguese traders and the Portuguese Jesuit priests, who like Jesuits of every nation busied themselves with the affairs of caffeine, wrote frequently and favorably to compatriots in Europe about tea.« 
  8. The Origins of Indian Tea
  9. Dien (2007). стр. 362.
  10. Hinsch (2011). стр. 14.
  11. Salter (2013). стр. 4.
  12. Peter T. Daniels, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. стр. 203. ISBN 978-0-19-507993-7. 
  13. Lee (2008). стр. 97.
  14. „Why we call tea "cha" and "te"?”, Hong Kong Museum of Tea Ware 
  15. Dahl, Östen. „Feature/Chapter 138: Tea”. The World Atlas of Language Structures Online. Max Planck Digital Library. Приступљено 4. 6. 2008. 
  16. Mair & Hoh (2009). стр. 263.
  17. „Chai”. American Heritage Dictionary. »Chai: A beverage made from spiced black tea, honey, and milk. ETYMOLOGY: Ultimately from Chinese (Mandarin) chá.« 
  18. „tea”. Online Etymology Dictionary. »The Portuguese word (attested from 1550s) came via Macao; and Rus. chai, Pers. cha, Gk. tsai, Arabic shay, and Turk. çay all came overland from the Mandarin form.« 
  19. 19,0 19,1 Yee, L. K., Tea’s Wonderful History, The Chinese Historical and Cultural Project, Приступљено 17. 6. 2013, »year 1996–2012« 
  20. 20,0 20,1 Yamamoto (1997). стр. 4.
  21. The History of Tea – Tea Bags and Makers. Inventors.about.com (9 April 2012). prikazano 13. maja 2013.
  22. Tea. Encarta. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2008. Приступљено 23. 7. 2008. 
  23. „Tea”. The Columbia Encyclopedia Sixth Edition. 
  24. Martin (2007). стр. 29.
  25. Sanyal, Amitava (13. 4. 2008). „How India came to be the largest tea drinking nation”. Hindustan Times. New Delhi. стр. 12. 
  26. International, Euromonitor (13. 5. 2013). „Turkey: Second biggest tea market in the world”. Market Research World. Приступљено 25. 11. 2012. 
  27. „Green Tea Storage” (PDF). Приступљено 15. 7. 2009. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]