Чајетина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чајетина
Čajetina 001.jpg
Дом културе у Чајетини
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 3.336
Географске карактеристике
Координате 43°45′00″ СГШ; 19°43′00″ ИГД / 43.75° СГШ; 19.716666° ИГД / 43.75; 19.716666Координате: 43°45′00″ СГШ; 19°43′00″ ИГД / 43.75° СГШ; 19.716666° ИГД / 43.75; 19.716666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 815 м
Чајетина на мапи Србије
Чајетина
Чајетина
Остали подаци
Поштански број 31310
Позивни број 031
Регистарска ознака UE

Чајетина је златиборска варошица и његово административно средиште. Године 1991. имала је 2.584 становника и 840 домова, а 2002. године 3.151 становника и 1.016 домова. По подацима из 2011. године, Чајетина има 3.336 становника.

Географија[уреди]

Чајетина је варош која се налази у подножју планине Златибор у области Стари Влах, и седиште је општине Чајетина. Чајетина се налази на 850 m надморске висине. Највиши врх општине Чајетина је 1.496 m (Торник), колико је висок највиши врх планине Златибор. Чајетина је једна чисто планинска општина у коју долазе туристи из целе земље ради упознавања са природним лепотама ове општине.

Историја[уреди]

Име потиче од праславенске ријечи чајати или чајити, што је некада на локалном говору значило чекати. Пошто су се плашили да зими појединачно путују преко Златибора, златиборске кириџије су се овдје сачекивали враћајући се из Шумадије.

Први до данас пронађени документ који помиње Чајетину је из 1815. године. То је писмо Јована Мићића књазу Милошу којим га обавјештава о пријему пореских књига. Чајетину 1826. године помиње и Јоаким Вујић у својој књизи „Путешествије по Сербији“. Он пише да је од Чиготе, преко Стрмца, кроз густу шуму, дошао у Мићићеву Чајетину, у којој је рујански сердар имао свој „двор“.

Када је постављен за рујанског кнеза, Јован Мићић је изабрао Чајетину за своје стално сједиште и 1817. у њој је подигао конак са многим зградама. Око Мићићевог конака се касније развила варошица Чајетина.

Према предању, најстарија породица у Чајетини су Шишовићи, и Џамбићи који воде поријекло од њих. Друге двије најстарије породице су Спасенићи и Нинчићи. Сви остали су досељени из Рашке, Херцеговине, Босне, Црне Горе или других златиборских села.

Чајетина је имала велики значај. Она је била центар једне велике територије, а преко ње су ишле дипломатске везе Србије са Црном Гором. У то вријеме је имала свега неколико кућа, али се, временом, све више изграђивала. Сједиште среза је остало у Чајетини све до 1845. године, када су га Уставобранитељи премјестили у Ужице. 1863. године, за вријеме друге владавине Михаила Обреновића, сједиште среза се враћа у Чајетину и исте године она добија водовод. Крајем XIX вијека, изграђене су и школа и Црква Светог Архангела Гаврила у Чајетини. Овде се налази ОШ „Димитрије Туцовић” Чајетина. Нова школска зграда је подигнута 1905. године. 1927. године изграђен је савремени пут Ужице-Краљева Вода, па је и Чајетина прикључена на њега.

Године 1930, општина је поднијела молбу Министарству унутрашњих послова да се Чајетина прогласи за варошицу, и ова молба је усвојена новембра исте године, па је Србија добила једну од најмањих варошица.

Овде је живео Бранислав Раковић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Демографија[уреди]

У насељу Чајетина живи 2.352 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 33,8 година (33,9 код мушкараца и 33,6 код жена). У насељу има 939 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 654
1953. 763
1961. 752
1971. 1.199
1981. 1.778
1991. 2.588 2.585
2002. 3.162 3.184
2011. 3.336
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.102 98,10 %
Црногорци
  
26 0,82 %
Југословени
  
15 0,47 %
Мађари
  
2 0,06 %
Хрвати
  
1 0,03 %
непознато
  
12 0,37 %


Градови побратими[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]