Чеде Филиповски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЧЕДЕ ФИЛИПОВСКИ
Čede Filipovski, slika.jpg
Чеде Филиповски
Датум рођења (1923-11-16)16. новембар 1923.
Место рођења Нићифорово, код Гостивара
 Краљевина СХС
Датум смрти 29. јун 1945.(1945-06-29) (21 год.)
Место смрти Радовиш
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професија зидарски радник
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
Народни херој од 1. августа 1949.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде

Чеде Филиповски Даме (Нићифорово, код Гостивара, 16. новембар 1923Радовиш, 29. јун 1945), учесник Народноослободилачке борбе, официр Југословенске армије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 16. новембра 1923. године у селу Нићифорово код Гостивара. Потиче из земљорадничке породице. После завршетка основне школе, бавио се код куће пољопривредом. Године 1937. отишао је у Београд где је почео да ради као зидар.

У Београду је радио са многим својим земљацима и преко њих дошао у додир с радничким покретом и постао члан Уједињених радничких синдиката Југославије. Касније се упознао и са многим студентима-комунистима, и читао марксиситичку литературу. Учествовао је у организовању излета, демонстрација и штрајкова радничке омладине Београда. Због свог револуционарног рада више пута је био прогањан од полиције.

После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, вратио се у родни крај. По повратку у Македонију примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије и активно се укључио у Народноослободилачки покрет. Године 1942. после реорганизације у покрајинској организацији КПЈ у Македонији, Чеде је постао за члана Месног комитета КПЈ за Гостивар. Убрзо потом постављен је за секретара Среског комитета КПЈ за Гостивар.

Споменик у Гостивару

У пролеће 1943. године прешао је са полтичког рада на терену у јединицу. Најпре је био политички комесар Првог мавровског партизанског одреда, па командант Мавровског партизанског батаљона. Учествовао је у многим борбама, а посебно се истакао приликом првог ослобођења Кичева, септембра 1943. године. Борци су му дали надимак „Даме“.

Када је 11. новембра 1943. године формирана Прва македонско-косовска ударна бригада, за њеног команданта је постављен Петар Брајовић, народни херој, а за његовог заменика постављен је Даме. Учествовао је у борбама за друго ослобођење Кичева, Буковића и за одбрану слободне територије у Дебарци.

Јуна 1944. године када је формирана Прва македонска бригада постављен је за заменика команданта. Потом је постављен за заменика команданта 48. македонске дивизије, а априла 1945. године и командант те дивизије.

После ослобођења Југославије, маја 1945. године упућен је на војно школовање. Погинуо је 29. јуна 1945. године, у саобраћајној незгоди, код места Радовиша, возећи се на мотоциклу од Штипа према Струмици.

Још за живота, 6. децембра 1944. године, одлуком Председништва АВНОЈ-а, одликован је Орденом партизанске звезде другог реда, а за народног хероја, постхумно је проглашен указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије 1. августа 1949. године.

Литература[уреди]